Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Dugošija, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Popović, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 151/19 od 23.04.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 151/19 od 23.04.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 151/19 od 23.04.2019. godine, nakon otvorene rasprave, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P2 660/18 od 01.02.2019. godine (stav 1. izreke) i maloletno dete VV rođen ...2015. godine u ... poveren je majci AA iz ... na samostalno vršenje roditeljskog prava, pa je naloženo tuženom-protivtužiocu BB iz ... da odmah preda maloletnog VV tužilji- protivtuženoj majci AA iz ... na samostalno vršenje roditeljskog prava, pod pretnjom izvršenja a po prijemu pismenog otpravka presude. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi BB iz ... kao otac da na ime svog dela doprinosa u izdržavanju sina VV plaća mesečno po 8.000,00 dinara počev od 23.04.2019. godine kao dana presuđenja pa ubuduće i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskom zastupniku maloletnog deteta, majci AA iz ... . Stavom 3. izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje-protivtužene da tuženi-protivtužilac doprinosi u izdržavanju sina VV iznos od potraživanih 10.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 8.000,00 dinara, za iznos od još 2.000,00 dinara mesečno, svakog 01. do 05. u mesecu na ruke zakonskom zastupniku majci AA, a zaostale rate počev od 01.02.2019. godine pa do 23.04.2019. godine u roku od 15 dana po prijemu presude, a sve pod pretnjom prinudnog izvršenja i zakonske zatezne kamate na svaki pojedinačni mesečni iznos od dana zadocnjenja, kao neosnovan. Stavom 4. izreke, uređen je način održavanja kontakta maloletnog VV sa ocem BB, tako što će maloletni VV provoditi svaki drugi vikend u mesecu na način što će ga majka odvoditi u porodicu oca gde će provoditi vreme počev od petka u 16,00 časova do ponedeljka u 10,00 časova, kada će ga otac vraćati u domaćinstvo majke, provodiće pet dana u domaćinstvu oca za vreme zimskog raspusta i 20 dana u vreme letnjeg raspusta, naizmenično verske i državne praznike, počev od Nove godine u porodici oca, Božić u porodici majke, a dan rođendana prvi dan u porodici oca, drugi dan u porodici majke, kao i za dan Krsne slave oba roditelja i što će provoditi u nedeljama kada ne ide u domaćinstvo oca svaku sredu u domaćinstvu oca počev od 10,00 časova ujutru do 16,00 časova popodne, na način što će ga otac preuzimati iz domaćinstva majke i vraćati na adresu majke u određeno vreme. Stavom 5. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se maloletno dete stranaka VV poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao neosnovan. Stavom 6. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca da tužilja- protivtužena kao majka doprinosi izdržavanju iznosom od 10.000,00 dinara od dana presuđenja pa ubuduće, sve dok ta obaveza po zakonu traje ili dok se ne izmeni ili ukine i to od 01. do 05. za tekući mesec, a na ruke zakonskog zastupnika maloletnog deteta oca, kao neosnovan. Stavom 7. izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi- protivtužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja-protivtužena i tuženi- protivtužilac su iz vanbračne zajednice dobili maloletnog sina VV rođenog ...2015. godine u ... . Vanbračnoj zajednici je prethodilo zabavljanje oko dve godine pre rođenja maloletnog VV. Do trudnoće je došlo u vreme kad je tužilja bila u četvrtom razredu ... škole koju je završila. Vreme trudnoće provela je u domaćinstvu svojih roditelja. Po rođenju VV, vanbračna zajednica zasnovana je u domaćinstvu tuženog- protivtužioca koja je trajala do 27.01.2016. godine kada je tužilja napustila tuženog zbog navodnog zlostavljanja od strane tuženog, a po prijavi policiji njene majke GG. Tužilja je želela da sa sobom povede maloletnog VV koji je tada imao četiri meseca, ali joj po navodima iste tuženi to nije dozvolio. Tužilji-protivtuženoj je predočeno od strane policije da maloletnog VV može sutradan da povede sa sobom, ali do toga nije došlo, pa je maloletni VV ostao da živi u domaćinstvu oca. Tužilja je maloletnog VV dojila do navršena tri meseca, što je utvrđeno od izveštaja lekara specijaliste Doma zdravlja ... (od 21.11.2018. godine), a potom je maloletni VV bio na adaptiranom mleku. Tužilja je podnela tužbu dana 28.01.2016. godine radi odlučivanja o poveri maloletnog VV, dan posle odlaska iz vanbračne zajednice sa tuženim. O maloletnom VV se brine otac tuženi-protivtužilac. U toku postupka pribavljeni su izveštaji od strane centara za socijalni rad i to od Centra za socijalni rad ... i Centra za socijalni rad u ... . Iz izveštaja Centra za socijalni rad ... proizilazi da tužilja poseduje roditeljske kompetencije za vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV, da ima adekvatan uslov za odgajanje maloletnog VV i podršku svoje primarne porodice, oca i majke, a tužilja u okviru tog stambenog prostora ima sobu opremljenu za sebe i maloletnog VV. Inače tužilja-protivtužena je usvojeno dete, jer se njena prava majka nalazi u inostranstvu. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u ... proizilazi da i tuženi-protivtužilac poseduje roditeljske kompetencije za vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV i podršku svoje porodice. Stambeno je obezbeđen u smislu da u okviru svoje kuće poseduje dve sobe, kuhinju, predsoblje i kupatilo i da VV spava sa njim u sobi. U toku vođenja prvostepenog postupka, zatražen je izveštaj Instituta za mentalno zdravlje – Klinika za odrasle – Kabineta za psihijatriju, pa je utvrđeno da oba roditelja imaju očuvanu roditeljsku sposobnost i da su sposobni za vršenje roditeljskog prava i da mogu da zadovolje emocionalne i razvojne potrebe svog maloletnog deteta, a da je otac BB naglašeno senzitivan i emocionalno nestabilan, a majka AA emocionalno nezrela osoba sa intelektualnim potencijalom u okviru kategorije ''nizak prosek''. Tužilja nema nepokretnosti koje se vode na njeno ime, a tuženi ima jednu parcelu u KO ... u površini od 1.24,21 ar. Tužilja se u međuvremenu zaposlila, ostvaruje zaradu oko 25.000,00 dinara, živi sa svojim roditeljima, a tuženi je zasnovao drugu vanbračnu zajednicu u kojoj je dobio drugog sina, a njegova supruga je prihvatila VV.

U cilju da pravilno odluči, šta je u najboljem interesu maloletnog VV, kom roditelju da poveri vršenje roditeljskog prava, sud je zatražio da se usaglase mišljenja Centra za socijalni rad u ... i Centra za socijalni rad u ... . Međutim, centri nisu uspeli da usaglase svoje mišljenje jer je Centar za socijalni rad u ... mišljenja da je u interesu maloletnog VV da majka vrši roditeljsko pravo, dok je Centar za socijalni rad u ... mišljenja da otac tuženi BB treba samostalno vrši roditeljsko pravo. Prvostepeni sud je pored ostalih izvedenih dokaza odluku o poveravanju maloletnog deteta zasnovao i na mišljenju Komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu koji je procenio da oba roditelja su sposobna da na adekvatan način prepoznaju potrebe svog maloletnog deteta, s tim što je kod tuženog BB konstatovana određena emocionalna nestabilnost, a kod majke emocionalna nezrelost i intelektualni potencijal u okviru kategorije ''nizak prosek''. Majka tužilje-protivtužene je prijavljivala tuženog-protivtužioca za nasilje u porodici nad tužiljom, ali u toku daljeg postupka je utvrđeno da tog nasilja nije bilo. U toku trajanja postupka usvojena je privremena mera u pogledu viđanja maloletnog VV od strane tužene-protivtužilje i boravka maloletnog VV kod tužilje u određenom periodu. Iako je bilo problema u ostvarivanju kontakta između tužilje kao majke i maloletnog VV, tuženi je pokazao adekvatnu saradnju prihvatio značaj majčine figure u održavanju kontakta i viđanja maloletnog VV sa majkom pružajući mu podršku u odvajanju i uspostavljanju kontakata sa majkom i kada je dete istu odbijalo i iznalazio puteve da bezbolno ostvari to viđanje. Tužilja-protivtužena je napustila domaćinstvo tuženog-protivtužioca 27.01.2016. godine i od tada sve do odluke suda nije viđala maloletnog VV, a pri tome tuženi nije zabranjivao da dete viđa niti da dolazi u to domaćinstvo. Tuženi ističe da je do sukoba između njega i tužilje dolazilo zbog uticaja AA roditelja koji su očigledno vršili pritisak da oni zajedno žive u ... sa njima. Nakon napuštanja domaćinstva tuženog od tužilje-protivtužene, najveću brigu i pažnju pored tužioca vezano za maloletnog VV preuzela je BB majka. U toku postupka saslušani su i određeni svedoci, utvrđeno je da se maloletni VV adaptirao na uslove u porodici BB gde se oseća sigurno i bezbedno i odrasta pored brata od strica sa kojim ima izrazito blizak odnos emotivno je vezan za istopolnog roditelja (pozitivna identifikacija). U zadovoljavanju potreba upućen je na oca i baku, a otac prepoznaje sve njegove potrebe, načine i navika u zadovoljavanju istih u vršenju roditeljskog prava.

Ceneći izvedene dokaze, apelacioni sud je našao da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se vršenje roditeljskog prava nad njim poveri tužilji protivtuženoj majci AA. Sud nalazi da je to u interesu VV pravilnog emocionalnog razvoja jer je najbolja emocionalna veza između majke i deteta koja je neophodna u starosnoj dobi u kojoj se maloletni VV nalazi. Tužilja je sposobna da zadovolji sve potrebe maloletnog deteta, a pri svemu tome sud je uzeo u obzir starost deteta činjenicu da ga tužilja nije napustila već je napustila tuženog i da je u interesu maloletnog deteta da roditeljsko pravo nad njim vrši majka pri okolnosti da je otac sada u obavezi da vodi brigu o drugom detetu, bebi od par meseci, pa je shodno članu 272. stav 3. PZ doneo odluku da se pored povere deteta majci ovde tužilji, maloletni VV odmah preda na samostalno vršenje roditeljskog prava njegovoj majci AA, a vezano za odluku u pogledu obvezivanja tuženog-protivtužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog VV sud je našao da su potrebe maloletnog VV 12.000,00 dinara, pa je obavezao tuženog-protivtužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog VV u visini od 8.000,00 dinara mesečno, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilje- protivtužene odbio kao neosnovan, a odbio je i protivtužbeni zahtev tuženog BB vezano za zahtev da se maloletni VV poveri njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava i da se obaveže tužena da doprinosi izdržavanju maloletnog VV. Odluku o troškovima postupka sud je doneo shodno odredbi člana 207. PZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari apelacioni sud je pošao od pogrešne primene materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što je uzrokovalo i donošenju nezakonite presude.

Naime, stoji činjenica da je presuda prvostepenog suda već jednom bila ukidana od strane Apelacionog suda u Kragujevcu i da je nakon tog ukidanja izveden određeni broj dokaza. U toku trajanja postupka, a koje je određene dokaze izvodio apelacioni sud utvrđeno je da je centar za socijalni rad u ... dao predlog da se vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV poveri majci ovde tužilji, dok je Centar za socijalni rad u ... mišljenja da vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV treba da bude povereno tuženom – ocu maloletnog VV. Iako je pokušano usaglašavanje mišljenja naznačenih centara, oba centra su ostala pri svojim mišljenjima, a Institut za mentalno zdravlje Klinike za odrasle, Kabineta za sudsku psihijatriju je dao procenu roditeljskih kapaciteta roditelja maloletnog VV u pogledu sposobnosti za vršenje roditeljskog prava, ali nije opredelio koji je roditelj adekvatniji za vršenje naznačenog roditeljskog prava nad maloletnim VV.

Razloge u pogledu svoje odluke koje daje drugostepeni sud, po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda nisu dovoljno prihvatljivi. Naime, drugostepeni sud je pri takvom utvrđenom činjeničnom stanju primenio materijalno pravo, a da po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda činjenično stanje nije bilo dovoljno utvrđeno. U toku trajanja postupka utvrđeno je da određeni navodi koje je isticala tužilja nisu dokazani (da je bilo nasilja od strane tuženog, a koje nasilje je prijavila njena majka). Pri takvoj situaciji, imajući u vidu ponašanje tužilje pri obavljenom razgovoru u prisustvu radnika centara za socijalni rad (određena nezainteresovanost za dete), neusaglašena mišljenja dva centra za socijalni rad i jedan neutralni nalaz Instituta za mentalno zdravlje Klinike za odrasle – Kabineta za sudsku psihijatriju bilo je neophodno da se odredi poseban tim stručnjaka sastavljenih od neuropsihijatara, kliničkog psihologa i dečjeg psihologa, koji bi nakon sagledavanja celokupne situacije dao svog stručni nalaz i mišljenje u pogledu utvrđivanja činjenica šta je najbolje u interesu maloletnog VV, tj. kojem roditelju bi trebalo biti povereno vršenje samostalnog roditeljskog prava nad VV. Drugostepeni sud posebno ističe činjenicu vezano za uzrast maloletnog VV nalazeći da očekivana emocionalna razmena između majke i deteta je neophodna u ovoj starosnoj dobi u kojoj se nalazi maloletni VV. Međutim, takav zaključak i činjenica da je tuženi dobio drugog maloletnog sina iz druge zajednice ne može apriori stvoriti zaključak da tuženi neće imati mogućnost da se u dovoljnoj meri posveti odgoju maloletnog VV, kao ni stav nižestepenog suda da će za pravilan psihofizički razvoj i potrebe maloletnog VV biti bolje razvijeni uz postojanje bližeg odnosa sa majkom čijeg prisustva je lišen duži vremenski period i da će na takav način maloletni VV uz održavanje kontakata sa ocem razvijati i dalje emotivne odnose i vezu sa ocem, bratom po ocu i porodicom očevog porekla. Ovi razlozi nisu dovoljni da bi se mogla prihvatiti ovakva odluka nižestepenog suda, već se činjenice u pogledu pravilnog utvrđenja i sveobuhvatnije analize, šta je u najboljem interesu maloletnog VV tj. kojem roditelju poveriti vršenje roditeljskog prava moraju utvrditi na adekvatniji, stručniji i detaljniji način.

U ponovnom postupku, nižestepeni sud će imati u vidu konstatacije Vrhovnog kasacionog suda iznete u revizijskoj odluci, na sveobuhvatniji način pravilno utvrditi činjenično stanje, i nakon pravilne ocene izvedenih dokaza doneće odluku u skladu sa zakonom.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća

sudija Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić