Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr. Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr. Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u sporu po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Danojlić, advokat iz ..., protiv tužene „UniCredit Bank“Srbija AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Tijana Vorotović, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, vrednost spora 1.600,00 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž br. 277/20 od 17.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž br. 277/20 od 17.03.2020. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž br. 277/20 od 17.03.2020. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Šapcu P 2149/19 od 15.01.2020. godine kojom je utvrđena je ništavost odredbe člana 5. stav 1. tačka 1. Ugovora o gotovinskom kreditu br. .. od 21.09.2011. godine zaključenog između tužilje i tužene, obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 1.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.09.2011. godine do isplate i naknadi joj parnične troškove u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pozvala se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku i potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Po članu 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno ni novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanja sudske prakse. Kao primer suprotne prakse revident se pozvao na presude drugostepenog suda. Međutim, u predmetnom sporu, obzirom da pobijana drugostepena presuda ne odstupa od shvatanja usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj dana 22.05.2018. godine ujednačavanje prakse nije potrebno. U sudskim sporovima u kojima se tužbenim zahtevom traži oglašavanje ništavim odredaba ugovora o kreditu kojima je utvrđeno pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, a s obzirom na to da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita i da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita, ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i odlučio da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Sporovi male vrednosti po članu 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta dana 22.11.2019. godine. Tužbeni zahtev se odnosi na utvrđenje ništavosti odredbe ugovora i potraživanje u novcu u iznosu od 1.600,00 dinara, što je i vrednost predmetnog spora. Kako je predmetni spor male vrednosti, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

dr. Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić