U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je potpisao priznanicu 28.10.2001. godine kojom je priznao da je dužan VV iznos od 200.000,00 DEM i da će taj dug izmiriti tako što će iznos od 100.000,00 DEM vratiti do kraja 2001. godine, a preostali iznos od 100.000,00 DEM u roku od godinu dana od dana izdavanja priznanice, u novcu ili, uz saglasnost poverioca davanjem u vlasništvo odgovarajućih stambenih jedinica čija bi vrednost bila procenjena u vreme njihove predaje u posed. Ovaj iznos tuženi nije vratio VV za njegovog života (umro ...2010. godine), niti je to učinio tužilji kao njegovoj zakonskoj naslednici.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je u ovom sporu pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

U konkretnom slučaju, između tuženog i sada pokojnog VV zaključen je ugovor o zajmu iz člana 557. Zakona o obligacionim odnosima. Postojanje tog ugovornog odnosa dokazuje priznanica od 28.10.2001. godine koju je tuženi potpisao. Potpisivanjem označene priznanice, kojom priznaje da svom saugovaraču duguje određeni novčani iznos, tuženi je potvrdio da je novac primio kao i da je preuzeo obavezu da primljeno vrati u određenim rokovima - u novcu, ili uz saglasnost poverioca u drugim stvarima. U tom ugovornom odnosu, sada pokojni VV je svoju obavezu ispunio dok tuženi to nije učinio. Zbot toga je pravilnom primenom člana 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima obavezan da primljeni novac vrati tužilji kao univerzalnom sukcesoru zajmodavca i da plati zakonsku zateznu kamatu od isteka roka za vraćanje, u smislu člana 277. stav 1. i člana 324. stav 1. istog zakona.

Nisu osnovani ni navodi revizije kojima tuženi osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilnost primene materijalnog prava.

Sadržina priznanice od 28.10.2001. godine je jasna. Izvedeni dokazi ne dovode u sumnju da kao isprava dokazuje postojanje usmenog ugovora o zajmu i da se ne odnosi na drugi posao - osnivanje zajedničke firme u kojem su učestvovala privredna društva čiji su osnivači bili sada pokojni tužiljin suprug tuženi i treće lice GG. Sve to drugostepeni sud je imao u vidu kada je odlučio o tužbenom zahtevu za vraćanje duga, u skladu sa preuzetom obavezom. Tuženi je poslovan čovek, osnivač privrednog društva i kao takvom moralo mu je biti jasno šta znači potpis na priznanici kojom se priznaje dug i preuzima obaveza da se dug vrati. Ako je priznanica data u neku drugu svrhu i u vezi je sa drugim pravnim odnosom, tuženi je mogao odbiti da priznanicu potpiše sve dok se njena sadržina ne uskladi sa stvarnom voljom ugovarača.

S`toga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić