Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 420. stav 6. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je revizija protivnika predlagača osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Savezna Vlada – Komisija za stambena pitanja je rešenjem o davanju stana u zakup broj ... od 10.01.1996. godine, AA, ovde predlagaču, zaposlenoj u Saveznoj skupštini dodelila u zakup na neodređeno vreme garsonjeru broj ... u ulici ... broj ..., u ..., površine 24m², koji stan će imenovana koristiti sa sinom BB, a u stavu trećem izreke navedenog rešenja navedeno je da je na osnovu tog rešenja imenovana zaključila ugovor o zakupu stana sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ. Predlagač je podnosila zahtev za zaključenje ugovora o zakupu i predaju stana na korišćenje Direkciji za imovinu Republike Srbije dana 23.05.2015. godine. Predlagač ima prijavljeno prebivalište u ulici ... broj ... od 01.10.1962. godine na kojoj adresi živi zajedno sa majkom VV, sestrom GG i sinom BB. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O 947/07 od 10.05.2007. godine, pravnosnažnim 04.06.2007. godine, na celokupnoj zaostavštini iza pokojnog DD, preminulog 19.04.2002. godine, za naslednike su oglašene ćerka, ovde predlagač, AA i njena sestra ĐĐ sa po ½ idealnog dela vanknjižnog prava vlasništva stana u ulici ... broj .../... u ... . Iz uverenja Uprave javnih prihoda grada Beograda, Odeljenje Savski venac od 04.02.2016. godine proizlazi da se AA vodi u službenoj evidenciji obveznika poreza na imovinu fizičkih lica po osnovu prava svojine nepokretnosti od ½ stana u ... u ulici ... broj ..., ukupne površine 66m² a pripadajuće 33m² i da je izmirila dospele obaveze zaključno sa danom izdavanja uverenja. Protivnik predlagača je naveo da ugovor o zakupu nije zaključen sa predlagačem jer je stan bio zauzet trećim licem koje je iseljeno po osnovu pravnosnažne presude. Predmetni stan je u vlasništvu i posedu Republike Srbije, prazan je i niko ga ne koristi nakon iseljenja EE.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača zaključujući da je isti osnovan jer je rešenje o davanju stana u zakup od 10.01.1996. godine, validno i predstavlja osnov za zaključenje ugovora o zakupu stana, a koji ugovor nije zaključen do okončanja vanparničnog postupka. Takođe je zaključio da navedeno rešenje i dalje proizvodi pravno dejstvo i da nije stavljeno van snage ni kasnijim rešenjem od 04.03.1997. godine o dodeli predmetnog stana ŽŽ, niti postoji ijedna druga odluka kojom bi se navedeno rešenje formalno stavilo van snage. Našao je da nema mesta primeni člana 33. stav 1. tačka 5. Zakona o stanovanju, kao i odredbe člana 35. stav 1. tačka 4. istog zakona jer je utvrđeno da predelagač time što je postala vlasnik ½ idealnog dela na stanu u ulici ... broj ... u ... po osnovu nasleđa iza smrti svog pokojnog oca, nije stekla stan koji je odgovarajući za članove njenog porodičnog domaćinstva. Ukupna površina tog stana iznosi 66m², od kojih predlagaču pripada 33m² (1/2 idealnog dela), te kako u tom stanu živi sa svojom majkom, sestrom i sinom, a što je utvrđeno iz priloženih dokaza kao i navoda predlagača, to predlagač nema u svojini stan koji ispunjava uslove odgovarajućeg stana u smislu Zakona o stanovanju. Iako je navedeni stan po strukturi dvosoban, nedeljiv je i ne predstavlja odgovarajući stan za članove njenog porodičnog domaćinstva, zbog čega prvostepeni sud zaključuje da predlagač nema na drugi način rešeno stambeno pitanje.

Drugostepeni sud je, u potpunosti prihvativši razloge prvostepenog suda, potvrdio navedeno rešenje, takođe nalazeći da pravnosnažno rešenje od 1996. godine predstavlja pravni osnov za zaključenje ugovora o zakupu stana i da nije od uticaja to što je protivnik predlagača godinu dana kasnije doneo rešenje o dodeli istog stana drugom licu, jer rešenje kojim jer stan dodeljen predlagaču nije stavljeno van snage.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, te se za sada ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova o osnovanosti predloga predlagača.

Zakonom o stanovanju („Službeni glasnik RS“ br. 50/92... 99/11), odredbom člana 7. stav 1., propisano je da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i lica koje zakupljuje stan, stavom 2. da ako ugovorom o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa smatraće se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme i stavom 3. da se prilikom primopredaje stana datog u zakup sačinjava zapisnik o stanju u kome se taj stan nalazi i koji potpisuju obe ugovorne strane. Članom 39. Zakona propisano je da se odredbe ovog zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu društvenog stana, primenjuju i na korišćenje stanova u društvenoj i državnoj svojini koji budu dati u zakup na neodredeno vreme. Odredbom člana 47. stav 1. propisano je da lice kome je pravnosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, ako do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju tog stana, zaključiće ugovor o zakupu stana s pravima koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su nepotpuno primenili odredbe citiranih članova Zakona o stanovanju ne obrazlažući jasno zaključak da je stan od 66m² koji je ostao iza oca predlagača, nedeljiv i neodgovarajući odnosno da ne ispunjava odgovarajuće uslove stana za članove njenog porodičnog domaćinstva, s obzirom da u stanu živi sa sinom, majkom i sestrom, takođe naslednikom, iz kojih razloga je po oceni ovog suda, ostalo nejasno da li je predlagač na ovaj način rešila stambeno pitanje. Ovo stoga što su sudovi propustili da utvrde da li je stan koji je stekla nasleđem od oca u površini od 33m² (1/2 od ukupne površine od 66m²) odnosno suvlasnički deo na tom stanu, odgovarajući za njeno porodično domaćinstvo u smislu Zakona o stanovanju. Nejasno je da li je navedeni stan odgovarajući za potrebe suvlasnika od kojih je jedan predlagač, s obzirom da postoje dva suvlasnika na navedenoj nepokretnosti, predlagač i njena sestra, da je stan površine 66m², da predlagač od članova porodičnog domaćinstva ima samo sina, nezavisno od toga što u tom stanu živi sa majkom i sa sestrom, jer nije utvrđeno kakva je struktura tog stana, s obzirom da sudovi u obrazloženju samo navode da je dvosoban i nedeljiv i da nije odgovarajući, bez bližeg obrazloženja na osnovu čega je to utvrđeno. Iz navedenih razloga ostalo je nejasno i neutvrđeno da li je takav stan odgovarajući za porodično domaćinstvo predlagača u smislu navedenog zakona s obzirom da se radi o dvočlanom domaćinstvu predlagača, u odnosu na koju činjenicu se i ceni okolnost odgovarajućeg stambenog prostora, mada je ostalo neutvrđeno i zašto bi stan u ul. ... bio neodgovarajući i za četiri člana domaćinstva, kako to nalaze nižestepeni sudovi. Činjenica, koja je ostala neutvrđena - da li predlagač ima na drugi način rešeno stambeno pitanje, jeste od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, a upravo to je ostalo nerazjašnjeno. Prema članu 35. stav 1. tačka 4. Zakona o stanovanju zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana ako zakupac, stekne u svojinu useljiv stan koji je odgovarajući za to (njegovo) porodično domaćinstvo, pa je jasno da se suprotno toj odredbi ne može ni doneti rešenje koje zamennjuje ugovor o zakupu stana.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedene propuste i ponovo odlučiti o predlogu, dajući za svoju odluku jasne i neprotivrečne razloge.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić