.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3842/2019
31.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darija Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene BB banka AD iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Jovičić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 478/19 od 23.05.2019. godine, u sednici od 31.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 478/19 od 23.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 478/19 od 23.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1132/18 od 06.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba ugovora o kreditu zaključenog između parničnih stranaka 07.05.2014. godine, u delu člana 2. stav 1. koji glasi: „Korisnik kredita je saglasan da banka prilikom isplate kredita zadrži 1,5% od iznosa odobrenog kredita, na ime troškova obrade kredita“. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji isplati 152,28 evra sa kamatom od 07.05.2014. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kurstu NBS u vreme isplate. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 42.740,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 478/19 od 23.05.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, prema kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, ali pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. S obzirom na navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
U tužbi od 06.07.2018. godine, vrednost predmeta spora je određena na 18.000,00 dinara.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
