.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3854/2021
23.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privrednog apelacionog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gžrr 17/2020 od 13.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 23.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gžrr 17/2020 od 13.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gžrr 17/2020 od 13.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu Prr 62/2018 od 04.11.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena na isplatu 37.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, a po osnovu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu pod St 991/10. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 6.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Smederevu Gžrr 17/2020 od 13.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a radi razmatranja pravnih pitanja od opšeg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi novog tumačenja prava.
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. stava 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. U ovom slučaju radi se o parnici radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je odbijen jer predmet tužbenog zahteva suštinski nije naknada imovinske štete izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, već troškovi postupka koji je vođen radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku i o kojima je u tom postupku odlučeno. Sudske odluke koje su dostavljene uz reviziju ne odnose se na isto činjenično i pravno pitanje kao u ovoj parnici zbog čega ne upućuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Shodno navedenom Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stava 2. ZPP odlučio kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stava 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stavu 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 26.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora u ovoj parnici je iznos 37.500,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
