.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3862/2020
13.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Biserke Živanović, Jasminke Stanojević i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca JKP „GRADSKA TOPLANA“ iz Zrenjanina, koju zastupa Smiljana Cvikić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 750/18 od 29.01.2020. godine, u sednici održanoj 13.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 750/18 od 29.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 750/18 od 29.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 691/18 od 04.09.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju izvršitelja imenovanog za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu Garčev Peterka Svetlane I.IVK-6/18 od 14.03.2018. godine kojim je tužena obavezana da isplati tužiocu iznos od 12.585,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.02.2018. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 6.235,20 dinara, a tužbeni zahtev je odbijen. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 20.301,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 750/18 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena tako što je održano na snazi rešenje I.IVK-6/18 od 14.03.2018. godine u delu za iznos od 10.749,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.02.2018. godine do isplate, kao i u delu troškova izvršnog postupka u iznosu od 6.235,20 dinara kao i odbijen zahtev tužene za dosuđenje parničnih troškova, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da na ime troškova prvostepenog i drugostepenog postupka tužiocu isplati 27.266,60 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačenom delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu kao energetskom subjektu naknade po osnovu indirektnog zagrevanja prostorija stana tužene koji je isključen sa centralnog grejanja, a pravnosnažnom odlukom u pobijanom delu odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Tužena revizijom ne ukazuje, niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke, donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.
Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok stavom 3. istog člana da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je podneta je 07.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena je iznosom 12.585,62 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. u vezi stava 3. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužene nedozvoljena.
Iako je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena odluka u delu koji se pobija revizijom dinara (vrednost predmeta spora tog pobijanog dela je 10.749,62 dinara), u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u posebnoj glavi ZPP koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano je da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa kako specijalno pravilo (član 479. ZPP) isključuje primenu opštih pravila, to u ovom slučaju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
