U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u brakorazvodnoj parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Aleksandar Pavleski advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., sa boravištem u ... u ..., koga zastupa Miodrag Maričić advokat iz ..., radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa sa detetom i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 357/24 od 27.06.2024. godine, na sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 357/24 od 27.06.2024. godine.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 528/21 od 03.05.2023. godine, ispravljenom rešenjem tog suda od 17.07.2023. godine, razveden je brak zaključen 24.11.2017. godine u Generalnom konzulatu Republike Srbije u ... između tužilje i tuženog (stav prvi izreke), majci (tužilji) povereno samostalno vršenje roditeljskog prava prema zajedničkom detetu maloletnom VV, rođenom .... godine u ... – ... (stav drugi izreke), a otac (tuženi) obavezan na plaćanje izdržavanja od 24.000,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe 28.04.2021. godine uplatom na tekući račun majke (tužilje) uz obavezu da dospele neisplaćene iznose plati jednokratno (stav treći izreke). Stavom četvrtim izreke, uređeno je održavanje ličnih odnosa deteta sa tuženim na javnom mestu - u igraonici „...“ u ... ili drugoj igraonici po dogovoru roditelja, svake druge subote u mesecu od 16,00 do 18,00 časova u prisustvu majke. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 357/24 od 27.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena označena prvostepena presuda, dok je stavom drugim izreke, odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – dela odluke kojim je uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem i određena obaveza oca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u granicama revizijskih navoda, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) čije se odredbe primenjuju u ovom sporu na osnovu člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak 24.11.2017. godine u ..., tokom koga je ... godine rođen njihov sin, maloletni VV. Porodica je živela u ... do februara 2020. godine kada je tužilja sa sinom došla u Srbiju na odmor, gde ju je zatekla pandemija i vanredno stanje. Tužilja je odlučila da sa detetom tu i ostane sa svojom primarnom porodicom, o čemu je obavestila tuženog. Tužilja se zaposlila u preduzeću „...“ u ... u aprilu 2021. godine, u kome je mesečnu zaradu ostvarivala najpre u iznosu od 79.000,00 dinara tokom 2021. godine, a zatim od 120.000,00 dinara (u vreme presuđenja). Tuženi (rođen ... godine u ...) ima boravišnu i radnu dozvolu i radio je kao ...- ... u ... do leta 2021. godine, kada je ostao bez posla i od tada prima naknadu za nezaposlene od 465 evra mesečno, s tim da njegove stambene troškove od 600 evra snosi služba zapošljavanja koja mu, prema njegovim navodima, nije ponudila drugi posao. Radi očuvanja prava na naknadu za slučaj nezaposlenosti, tuženi može da odsustvuje iz ... oko tri nedelje. Do novembra 2020. godine tuženi je slao tužilji 200 evra mesečno koje je prihodovao po osnovu dečjeg dodatka u ..., a od 2021. godine povremeno dolazi u Srbiju. Tužilja živi u ..., u domaćinstvu svojih roditelja, ne namerava da se vrati u ... niti da nastavi zajednički život sa tuženim. Njeni sveukupni stambeni uslovi su adekvatni i neugrožavajući za bezbednost i zdravlje deteta. Maloletni sin stranaka je od rođenja upućen na majku koja se o njemu neposredno stara. Adaptiran je u svoju vršnjačku grupu i učestvuje u društvenim aktivnostima primerenim deci njegovog uzrasta, kao što su proslave rođendana, druženje u igraonicama, školica sporta i stranog jezika, odlasci na pozorišne predstave ili priredbe. Povremene kontakte sa ocem, koji su se uglavnom odvijali na inicijativu tužilje, imao je kod kuće ili na javnim mestima i između njih, s obzirom na geografsku udaljenost, nije izgrađen blizak odnos.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su nakon razvoda braka parničnih stranaka odlučili da se njihov mal. sin poveri tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se lični odnosi deteta sa tuženim urede u svemu po modelu koji je predložio organ starateljstva, uz obavezu oca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 24.000,00 dinara mesečno.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tuženog neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pobijanom delu pravnosnažne presude.

Konvencijom o pravu deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97) je propisano da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela (član 3. stav 1). Suštinski isto sadrži i Porodični zakon, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1), pa tako i sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje roditeljskog prava (član 266. stav 1), koji je dužan da pre nego što donese odluku o vršenju roditeljskog prava zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270).

Roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67), a njegova sadržina se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom (čl. 68. do 74), koje su sve u interesu dobrobiti, odnosno najboljeg interesa deteta. Ukoliko roditelji ne zaključe sporazum o vršenju roditeljskog prava, kao što je to u konkretnom slučaju, ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud (čl. 76. i 77. st. 3).

Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi na osnovu kojih se najbolji interes deteta procenjuje su, između ostalog, uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta (vaspitne, stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo), kao i sposobnost i spremnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletnog deteta odlučivši da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, a da sa ocem dete održava lične kontakte prema utvrđenom modelu predloženom u sintetizovanom mišljenju organa starateljstva u ... i u Zemunu, uz obavezu tuženog kao roditelja kome dete nije povereno, da novčanim iznosom doprinosi njegovom izdržavanju. Pravilnost procene najboljeg interesa maloletnog deteta, koja počiva na stručnom nalazu i mišljenju organa starateljstva ocenjenom u sklopu ostalih izvedenih dokaza, ne dovodi se u sumnju navodima revizije. Stručno mišljenje dato je na osnovu aktuelne porodične situacije i porodičnih prilika parničnih stranaka, te činjenice da je maloletno dete od rođenja upućeno na majku koja se o njemu neposredno stara, da se poslednjih godina sa ocem viđao na svaka tri do četiri meseca kada je otac dolazio u Srbiju, da između tih poseta dosad nije bilo komunikacije putem telefona ili interneta i da između deteta i tuženog još uvek nije izgrađen blizak odnos.

Pobijanom odlukom je pravilno uređen način održavanja ličnih odnosa tuženog sa maloletnim sinom, tako da on omogućava njihovo adekvatno razvijanje, imajući u vidu uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe deteta, kao i spremnost i motivaciju oca da održava kontakt sa sinom. U konkretnom slučaju, upravo vodeći računa o dobrobiti maloletnog sina stranaka i njegovom najboljem interesu, a na osnovu mišljenja organa starateljstva, određeno je da se lični odnosi mal. sina sa ocem održavaju na javnim mestima uz prisustvo majke. Suprotno revizijskim navodima, a imajući u vidu aktuelnu porodičnu situaciju, uzrast deteta, odsustvo bliskosti sa ocem i očevim roditeljima, čije je domaćinstvo za dete nepoznata sredina, kao i činjenicu da je od prestanka zajednice života parničnih stranaka mal. dete tek nekoliko puta videlo oca koji živi u inostranstvu, neophodno je najpre obezbediti uslove za navikavanje deteta na susrete sa ocem i suštinski, za njihovo ponovno međusobno upoznavanje. Budući da služi igri i zabavi dece, javno mesto koje je određeno za viđanje tuženog sa maloletnim sinom, pogodovaće osećaju sigurnosti i opuštenosti kako sina stranaka, tako i tužilje koja inače oseća strah od svekra, da bi u njegovom domaćinstvu omogućavala viđanje tuženog sa sinom. Prisustvo tužilje, na koju je dete naviklo i uz koju se oseća sigurnim i na čiju inicijativu se i održavaju kontakti tuženog sa sinom, samo će pospešiti izgradnju njihovog bližeg odnosa. Ovako određen model održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem podložan je izmeni kada se za to budu stekli uslovi, shodno dogovoru roditelja ili na osnovu sudske odluke. Sledom navedenog, neosnovani su navodi revizije kojima tuženi osporava pravilnost pobijane odluke o načinu održavanja njegovih ličnih odnosa sa maloletnim detetom.

Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta pravilno ocenili sve okolnosti kako na strani deteta, tako i na strani oba roditelja, koje su od značaja za ocenu njihovih mogućnosti da doprinose izdržavanju svog deteta. Ne može se prihvatiti revizijsko ukazivanje da nižestepeni sudovi nisu pravilno utvrdili sve okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje visine doprinosa tuženog u izdržavanju deteta s obzirom da prethodno nisu pribavili mišljenje nadležne institucije iz ... na osnovu kojeg bi se bolje sagledali uslovi života tuženog i njegove mogućnosti za nalaženje posla, što bi uticalo i na visinu doprinosa tuženog u izdržavanju deteta. Suprotno navodima revizije, a imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe deteta prema njegovom uzrastu, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja, koje su daleko niže nego u ..., kao i visinu prihoda i rashoda stranaka, iznos od 24.000,00 dinara mesečno, koji je tuženi obavezan da plaća odgovarajući je doprinos zadovoljenju potreba mal. VV i omogućiće mu najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa tuženi kao dužnik izdržavanja, u smislu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, bez opasnosti da time bude ugrožena egzistencija tuženog. Okolnosti iz člana 160. Porodičnog zakona od kojih zavisi mogućnost tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog sina pravilno su cenjene. Tuženi ima ... godina i u punoj je snazi, zdrav je, radno sposoban, nema drugih lica koje je dužan da izdržava, te je u mogućnosti da se dodatno radno angažuje radi podmirivanja egzistencijalnih potreba svog deteta na svaki moguć i dozvoljen način. Činjenica da je trenutno nezaposlen ne oslobađa ga obaveze iz čl. 73. i 154. stav 1. Porodičnog zakona da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, jer se od roditelja zahteva proaktivan odnos u smislu potrage za poslom u okviru svoje radne sposobnosti i stručne kvalifikacije. Preostala sredstva za izdržavanje maloletnog deteta obezbeđivaće tužilja, kao što je to i do sada činila, kako novcem, tako i radom i staranjem, u obimu koji je dovoljan za zadovoljenje životnih potreba maloletnog deteta.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za svoju ocenu dao ubedljive razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava drugog izreke ove presude doneta je na osnovu člana 165. stav 1, u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, s obzirom da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji koju je izjavio, a da izdaci za sastav odgovora na reviziju nisu bili nužni.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković