.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3876/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslava Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog JP ,,Elektroprivreda Srbije“, Beograd, Tehnički centar Niš, Odsek za tehničke usluge Leskovac, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2172/19 od 04.06.2020. godine, u sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2172/19 od 04.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2172/19 od 04.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4070/2018 od 08.02.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kao potrošača električne energije, prema tuženom, kao trgovcu-garantovanom snabdevaču električnom energijom, kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja, odnosno neosnovane naplate troškova izdavanja i slanja računa i info-centra za period od 01.10.2014. godine do 01.09.2018. godine, isplati ukupan novčani iznos od 7.623,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 08.02.2019. godine, do konačne isplate, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2172/19 od 04.06.2020. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. U konkretnom slučaju revident ne ukazuje, niti ima potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih pravosnažnih presuda u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.09.2018. godine radi duga, a vrednost predmeta spora pobijanog dela od 7.623,58 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
S obzirom na to da se radi o sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe čl. 468. i 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
