.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3920/2021
31.08.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje - protivtužene AA iz ..., čiji su punomoćnici Đorđe Dozet i Vanja Dozet, advokati iz ..., protiv tuženog - protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ilić, advokat iz ..., radi poveravanja deteta, uređenja ličnih odnosa i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 98/21 od 04.03.2021. godine, u sednici održanoj 31.08.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog - protivtužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 98/21 od 04.03.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 653/18 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da maloletno dete parničnih stranaka VV, rođen .... godine u ..., bude poveren tužilji – protivtuženoj kao majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i da prebivalište maloletnog deteta bude na adresi majke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da kao otac na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara, počev od 08.10.2020. godine, kao dana presuđenja, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, ili ova presuda ne bude izmenjena drugom presudom, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonskog zastupnika maloletnog deteta, dok je tužbeni zahtev za period počev od 12.04.2018. godine (dana podnošenja tužbe) do 08.10.2020. godine (dana presuđenja), odbijen. Stavom trećim izreke, utvrđen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem tuženim – protivtužiocem, tako što će se viđanje odvijati svakog drugog i četvrtog vikenda od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, svakog četvrtka od 16,00 do 19,00 časova, svakog drugog državnog i verskog praznika koji su neradni dani, naizmenično svaki prvi dan dečjeg rođendana, za krsnu slavu oca i polovinu zimskog školskog raspusta i polovinu letnjeg školskog raspusta. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se samostalno vršenje roditeljskog prava u odnosu na maloletno dete, poveri tuženom – protivtužiocu kao ocu. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se obaveže tužilja – protivtužena da kao majka na ime svog doprinosa izdržavanju maloletnog deteta plaća mesečni iznos od 10.000,00 dinara, počev od 08.10.2020. godine, kao dana podnošenja protivtužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok ova presuda ne bude izmenjena drugom presudom, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun tuženog – protivtužioca. Stavom šestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se uredi način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa majkom tužiljom – protivtuženom, tako što će se viđanje odvijati bliže opisano ovim stavom izreke. Stavom sedmim izreke, utvrđeno je da je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se protiv tuženog – protivtužioca odredi mera zaštite od nasilja u porodici i da se zabrani tuženom protivtužiocu da se približava tužilji – protivtuženoj i maloletnom detetu na udaljenosti manjoj od 500 metara, da se zabrani tuženom protivtužiocu da pristupa u prostor oko njihovog mesta stanovanja, kao i u prostor oko mesta rada tužilje – protivtužene na udaljenost manjoj od 500 metara, te da se zabrani tuženom protivtužiocu da na bilo koji način dalje uznemirava tužilju – protivtuženu i maloletno dete i da mu se naloži da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava njihov telesni integritet, duševni mir i spokojstvo, povučen. Stavom osmim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 98/21 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog - protivtužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, usvajajućem delu stava drugog, u stavu trećem, četvrtom, petom, šestom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi - protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog - protivtužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su živeli u vanbračnoj zajednici do aprila 2018. godine, u kojoj je ... godine rođeno njihovo zajedničko dete, maloletni VV. Njihovi odnosi su ozbiljno narušeni od samog rođenja deteta, zbog čega se tužilja sa detetom iselila i živi u iznajmljenom stanu. Dete je kontakt sa ocem održavalo jednom nedeljno u kontrolisanim uslovima u prostorijama Gradskog centra, Odeljenje Rakovica uz nadzor stručnog radnika centra. Nakon toga, po oceni organa starateljstva model viđanja maloletnog deteta i oca je promenjen. Prema nalazu i mišljenju komisije veštaka, oba roditelja poseduju kapacitet za vršenje roditeljskog prava, ali zbog zadovoljavajuće adaptiranosti i funkcionalnosti deteta u domaćinstvu majke dato je mišljenje da je u najboljem interesu da ono bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Maloletno dete ima ... godina, učenik je ... razreda osnovne škole. Dete i majka žive kao podstanari, a zakupnina za stan iznosi 200 evra mesečno. Takođe, majka plaća i režijske troškove, kao i druge troškove za grejanje, kablovsku televiziju i mobilni telefon za dete. Tužilja je rođena ... godine, zdrava je i radno sposobna, a počev od 20.07.2020. godine zaposlena je u ..., gde je raspoređena na radno mesto ... i ostvaruje prosečnu mesečnu platu u iznosu od 52.498,00 dinara. Drugih prihoda osim zarade nema. Tužilja takođe otplaćuje gotovinski kredit čija mesečna rata iznosi 10.000,00 dinara, koji je podigla radi opremanja stana u kojem živi sa detetom. Nema obavezu izdržavanja drugih lica i ne poseduje motorno vozilo. Tuženi je rođen ... godine, zdrav je i radno sposoban, preduzetnik je i vlasnik ... i ..., a njegova mesečna zarada iznosi 30.000,00 dinara. Osim zarade, nema drugih prihoda od rada. Dodatni rad ne obavlja i radi u ... i ..., s tim što u ... ima i jednog zaposlenog na radnom mestu ..., čija je mesečna zarada 40.000,00 dinara. Živi sam u stanu čiji je vlasnik njegova sestra, pa ne plaća troškove stanarine, već samo režijske troškove. Poseduje putničko vozilo i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Redovno plaća doprinos za izdržavanje maloletnog deteta u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Pored toga, svakog meseca detetu kupuje nešto od odeće, obuće ili igračke, a podelio je sa tužiljom i troškove za školske knjige, po pola su platili letovanje za dete, koje je organizovano u školi, kao i školski izlet. Minimalna suma izdržavanja propisana od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao naknada za decu i omladinu na porodičnom smeštaju u momentu presuđenja iznosi 27.155,00 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za poveravanje deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, uz obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju deteta u iznosima koji su dosuđeni, kao i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnim detetom. U tom smislu pravilna je i odluka nižestepenih sudova kojom su odbili tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca.
Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.
Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.
Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.
U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u najboljem interesu mal. deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i mišljenje organa starateljstva. U konkretnom slučaju, odlučujući o poveravanju maloletnog deteta tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava i pre svega o održavanju ličnih odnosa sa ocem, pravilno su sudovi primenili napred navedene odredbe Porodičnog zakona, kao i član 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, rukovodeći se najboljim interesom deteta u meri koja je potrebna za zaštitu prava i ličnosti deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, te su u ovom slučaju kao elementi za procenu najboljeg interesa deteta uzeti, između ostalog, uzrast i pol deteta, potrebe deteta (u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i drugo) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Sudovi su imali u vidu da majka pokazuje visoku motivaciju za roditeljstvo, ima blizak odnos sa detetom i uviđa značaj drugog roditelja za rast i razvoj deteta, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta stranaka da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci.
Ostali navodi ravizije, kojima se osporava odluka o vršenju roditeljskog prava, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno cenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.
Odredbama člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta. U konkretnom slučaju, način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, ovde tuženim u skladu je sa izveštajem organa starateljstva i najboljim interesom maloletnog deteta imajući u vidu uzrast deteta, emotivne potrebe deteta, kao i želju i brigu oca da se stara o njemu, te njihovu emotivnu bliskost.
Imajući u vidu uzrast maloletnog deteta, utvrđene potrebe, sumu izdržavanja i zaradu tuženog, primenom kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih članom 160. i 161. Porodičnog zakona, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili da tuženi ima mogućnosti da izdržavanju maloletnog deteta doprinosi sa 15.000,00 dinara mesečno.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom odredbe člana 414. ZPP.
Odbijen je zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova, primenom odredbe člana 165. ZPP, jer tuženi - protivtužilac nije uspeo u postupku po reviziji.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
