Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi su bratanci tužioca, po pokojnom bratu GG. Tuženi su iza smrti svoga oca oglašeni za naslednike na njegovoj zaostavštini i to u udelu od po ½ prava korišćenja kp.br. ..., upisane u LN broj ... KO ... – ... i na po ½ prava državine prizemlja, prvog i drugog sprata porodične stambene zgrade, objekat broj ..., na kp.br. ... . Tuženi su u katastru nepokretnosti za predmetni objekat, koji se u katastru vodi kao objekat izgrađen bez dozvole za gradnju, upisani kao nosioci prava državine na objektu u udelu od po ½, dok su u odnosu na kp.br. ..., koja se u katastru vodi kao gradsko građevinsko zemljište, upisani kao nosioci prava korišćenja, u udelu od po ½. Predmetni plac je dobio sada pokojni GG, na kome je 1974. – 1975. godine započeta izgradnja porodične stambene zgrade, u kojoj je učestvovao i tužilac. Od 1980. godine, tužilac je počeo da živi u prizemlju kuće sa svojom porodicom, dok je sada pokojni GG sa svojom porodicom živeo na prvom spratu, a kasnije izgradio i drugi sprat. Tužilac prizemlje predmetne porodične zgrade drži i koristi počev od 1980. godine i njegova državina je savesna i zakonita.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac, u trajanju dužem od 20 godina, kao savestan i zakonit držalac nepokretnosti – porodične stambene zgrade, odnosno njenog prizemlja i kao savestan sudržalac podrumskih prostorija, po osnovu održaja postao držalac prizemlja i 1/3 udela na podrumu kao i nosilac prava korišćenja zemljišta – parcele kp.br. ... na kojoj se nepokretnost nalazi, pa je primenom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 70. i 102. Zakona o formiranju i izgradnji, odlučio tako što je utvrdio da je tužilac držalac prizemlja porodične stambene zgrade i držalac 1/3 idealnog udela na podrumu porodične stambene zgrade i da je nosilac prava korišćenja na predmetnoj parceli u udelu od 1/3, dok je odbio tužbeni zahtev da se utvrdi da je nosilac prava svojine na pomenutim objektima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev u celosti, jer je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i to odredbe člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prilikom donošenja takve odluke, drugostepeni sud je primenio odredbe čl. 20., 21., 28. i člana 70. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda da tužilac nije mogao održajem steći pravo državine i svojinsko ovlašćenje.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Odredbom člana 21. istog zakona, propisano je da se na osnovu zakona, pravo svojine, između ostalog, stiče održajem. Odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa uređen je institut održaja i istom je propisano da savestan i zakoniti držalac nepokretnosti na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo na tu stvar održajem protekom roka od 10 godina (stav 2.), dok savesni držalac nepokretnosti na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo na tu stvar održajem protekom roka od 20 godina (stav 4.). Odredbom člana 70. stav 1. i 2. istog zakona, propisano je da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast nad stvari (neposredna državina), kao i da državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast vrši preko drugog lica kome je po osnovu pravnog posla dalo stvar u neposrednoj državini (posredna državina).

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je održaj zakonski osnov sticanja prava svojine, čija se svrha ogleda u tome da se licu koji je u državini stvari omogući sticanje prava svojine na istoj. Dakle, državina je sadržana u održaju i predstavlja njegov osnov, bez kog održaj i ne može nastupiti. Državina je faktičko stanje i može se može steći posredno i neposredno, uspostavljanjem faktičke vlasti na stvari, a cilj održaja je pretvaranje faktičkog stanja u pravno stanje, odnosno državine u pravo svojine. Kako se održajem može steći pravo svojine, a ne i pravo državine, kao faktičko stanje, tužilac nije mogao održajem steći pravo državine na prizemlju i na 1/3 podrumskog prostora predmetnog stambenog objekta izgrađenog bez dozvole. Takođe,tužilac nije mogao steći ni pravo korišćenja na kat.parc. ... u udelu od 1/3, iz razloga što se pravo korišćenja građevinskog zemljišta, neophodnog za redovnu upotrebu objekta, može priznati samo nosiocu prava svojine na objektu, uz ispunjenje zakonom propisanih uslova koje se tiču objekta, pa kako tužiocu nije utvrđeno pravo svojine na traženim delovima objekta, nije mogao steći ni pravo korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj se objekat nalazi u traženom udelu od 1/3.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić