.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3943/2020
08.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Tešić, advokat iz ..., protiv tužene „Societe generale banka Srbija“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 111/2020 od 06.04.2020. godine, na sednici održanoj 08.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 111/2020 od 06.04.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 111/2020 od 06.04.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Šapcu, presudom P 1724/19 od 04.12.2019. godine, utvrdio da je ništava odredba člana 2. stav 2.1. tačka 6. Ugovora o dugoročnom stambenom kreditu broj .. od 29.03.2016. godine, zaključenog između tužioca i tužene koja glasi: „ Administrativne troškove banke (jednokratna naknada za obradu kredita) 1% od iznosa kredita plativa na dan puštanja kredita u tečaj u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja“ (stav prvi). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime sticanja bez osnova iznos od 58.656,00 dinara, sa zakonskm zateznom kamatom od 29.03.2016. godine do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 62.238,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je odbio zahtev preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 63.344,00 dinara, kao i u delu tražene zakonske zatezne kamate na troškove postupka od dana presuđenja do izvršnosti presude (stav treći izreke).
Viši sud u Šapcu, presudom Gž 111/2020 od 06.04.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Šapcu P 1724/19 od 04.12.2019. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope (pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine).
Prema oceni ovoga suda, pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom, zbog čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 09.02.2018. godine. U uvodu prvostepenen presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 58.656,00 dinara.
Prema tome, kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
