.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3951/2021
23.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje – protivtužene AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Maja Đinđić, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., opština ..., koga zastupa punomoćnik Živko Rakonjac, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora i isplate, vrednost predmeta spora po tužbi 60.000,00 dinara, po protivtužbi 200,00 evra, odlučujući o reviziji tužilje – protivtužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1919/19 od 17.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE revizija tužilje – protivtužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1919/19 od 17.02.2021. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 1301/17 od 27.03.2019. godine, u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je naloženo tuženom da izvrši obaveze iz Ugovora od 16.08.2011. godine, bleže označene u ovom stavu. Stavom drugim izreke po tužbi delimično je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se naloži tuženom da izvrši obaveze iz Ugovora od 16.08.2011. godine, bliže označene u ovom stavu. Stavom drugim izreke po protivtužbi delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog pa je obavezana tužilja da na ime duga za izvedene građevinske radove po Ugovoru od 16.08.2011. godine isplati iznos od 200 evra sa kamatom po stopi ECB počev od 13.03.2013. godine pa do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Stavom drugim izreke po protivtužbi odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog da se obaveže tužilja da na ime duga za izvedene građevinske radove isplati iznos od 200 evra sa domicilnom kamatom počev od 13.03.2013. godine sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na danisplate. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosu svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1919/19 od 17.02.2021. godine u stavu prvom odbijena je žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima drugom po tužbi i prvom izreke po protivtužbi. U stavu drugom odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima drugom izreke po protivtužbi i preinačena u stavu prvom izreke po tužbi tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da tuženi izvrši obaveze iz Ugovora od 16.08.2011. godine bliže označene u ovom stavu. U stavu trećem preinačena je odluka o troškovima postupka i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka. U stavu četvrtom odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3) osim iz člana 404. ovog Zakona. .
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP predviđeno je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da protiv drugostepene odluke u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužba tužilje radi činidbe podneta je 13.02.2013. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 60.000 dinara, što na dan podnošenja tužbe iznosu 538 evra. Kako vrednost predmeta spora u ovom parničnom postupku ne prelazi iznos od 30.000,00 evra, sledi da predmetni spor ima karakter parnice u sporu male vrednosti.
U ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena, na šta eksplicitno upućuje prethodno citirana odredba zakona.
Pri tom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Kako je drugostepena odluka doneta u parnici o sporu male vrednosti u kojoj zakona, niti revizijskim navodima suštinski predlažu da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je revizijski sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ove odluke, tako što je odbacio reviziju kao nedozvoljenu.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
