U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile prvo u vanbračnoj zajednici počev od 2000. godine, a potom u braku od 05.06.2004. godine koji je razveden presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2176/15 od 16.09.2016. godine. Faktička zajednica života stranaka je prestala u periodu od septembra do novembra 2015. godine kada se tužena sa zajedničkom decom stranaka iselila iz stana. U toku trajanja braka, zajedničkim radom i sredstvima stranaka stečena je nepokretnost – četvorosoban stan u ... površine 86m², a o pravu svojine na tom stanu odlučeno je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 1768/16 od 04.04.2017. godine koja je doneta u ovoj parnici i to tako što je tužena priznala tužiocu ½ stana. U toku trajanja braka osnovana je preduzetnička radnja sa pretežnom proizvodnjom ... koja je obavljala delatnost od 21.01.2013. godine, a prestala sa obavljanjem delatnosti 31.10.2016. godine kada je preduzetnik brisan iz registra. Tužilac je počeo da radi u radnji 2014. godine, a u vreme podnošenja tužbe 03.10.2016. godine odnosno u vreme njenog preinačenja 01.12.2017. godine pokretne stvari koje su predmet spora a koje su osnovna sredstva preduzetničke radnje bile su otuđene i nisu bile u svojini tužene. Tužilac u ovoj parnici traži, pored svojine na ½ stana, a što je već pravnosnažno okončano i pravo svojine na ½ stvari koje su navedene u izreci prvostepene presude. Nižestepeni sudovi tako postavljen tužbeni zahtev odbijaju kao neosnovan našavši da se ne mogu smatrati zajedničkom imovinom bračnih drugova prihodi i dobit ostvarena u obavljanju preduzetničke delatnosti, sredstva rada i nepokretnosti koje predstavljaju poslovne zgrade privatnih preduzeća, samostalnih radnji preduzetnika jer je to rezultat poslovanja društva i kao takva se moraju tretirati kao posebna imovina privatnog preduzetnika iako potiče od zajedničke imovine bračnih drugova, a sa druge strane predmet tužbenog zahteva su sredstva kojima se obavljala delatnost, a koja u vreme podnošenja tužbe nisu postojala.

Pravilno nalaze nižestepeni sudovi da je tužbeni zahtev tužioca u konkretnom slučaju neosnovan. Nije sporan stav iznet u reviziji da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i da on za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti jer takav stav se zasniva i na odredbama člana 83. stav 1. i člana 85. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ broj 36/2011). Polazeći od tog stava sledio bi zaključak da ako su bračni drugovi svoju zajedničku imovinu stečenu tokom trajanja braka uneli u preduzetničku radnju, prestankom obavljanja preduzetničke delatnosti ta imovina bi se vratila u status koji je postojao pre osnivanja radnje odnosno u režim zajedničke imovine bračnih drugova. Međutim, osnovni uslov za isticanje stvarnopravnog zahteva, kako to pravilno nalaze nižestepeni sudovi je postojanje predmeta spora odnosno tih pokretnih stvari u momentu kada se podnosi tužba. U ovom slučaju, nižestepeni sudovi su utvrdili da te stvari koje su predmet preinačene tužbe nisu postojali u momentu kada je tužba preinačena, pa samim tim otuda i ne mogu biti predmet stvarnopravnog traženja u ovoj parnici. Takav stav se temelji i na odredbi člana 2. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kome pravo svojine može postojati na pokretnim i nepokretnim stvarima. Samim tim proizilazi da je pravilan i stav nižestepenih sudova da je tužilac u konkretnom slučaju mogao ostvarivati eventualno obligaciono traženje, a ne i stvarnopravno, pa imajući u vidu navedeno proizilazi da je revizija neosnovana, zbog čega je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić