.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3971/2020
08.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Marko Rajković i Gordana Glavonjić, advokati iz ..., protiv tužene „Addiko Bank“ AD Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1150/19 od 25.06.2020. godine, u sednici održanoj 08.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1150/19 od 25.06.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1150/19 od 25.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 909/19 od 15.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništava odredba ugovora o namenskom gotovinskom kreditu br. .. od 13.07.2017. godine iz člana 8. koja glasi:“Korisnik kredita se neopozivo i bezuslovno obavezuje da na dan puštanja kredita u korišćenje plati banci fiksnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita utvrđenog u članu 1. ovog ugovora“. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova plati iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.07.2017. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati iznos od 25.760,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018.godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu, tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučitvati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tužene, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda ( u postupu u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
