Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 3388/24 od 18.12.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Raškoj P 291/23 od 15.08.2024. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi VV iz ... je lično dostavio odgovor na reviziju tužioca koji Vrhovni sud nije razmatrao jer nije podnet od strane advokata, niti je taj tuženi advokat, što je suprotno odredbi člana 85.stav 6. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je pravilnost zaključka javnog izvršitelja, tuženog BB o prodaji nepokretnosti u izvršnom predmetu IIv 145/19 od 18.102.2021. godine. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen doneta je primenom odredbe člana 170. stav 1, 174. stav 4. i 193. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'', br. 106/15 ... 54/19), koji propisuje način zaštite koju je tužilac imao mogućnost da koristi. Tužilac u reviziji ne navodi razloge zbog kojih bi, u konkretnom slučaju, njegovu reviziju trebalo razmatrati kao izuzetno dozvoljenu, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Međutim, za primenu instituta posebne revizije, nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 20.11.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 6.550,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković