Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smilu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18- u daljem tekstu: ZPP) s obzirom da je u ovoj vrsti spora revizija uvek dozvoljena shodno članu 403. stav 2. tačka 1. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, zbog čega nema mesta primeni člana 404. ZPP o izuzetnoj dozvoljenosti revizije i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. na koju se u reviziji posebno ukazuje, jer su dokazi cenjeni savesno i brižljivo i to svaki dokaz zasebno i svi dokazi kao celina i na osnovu rezultata celokupnog postupka, po svom uverenju sudovi su odlučili koje će činjenice uzeti kao dokazane. Za ocenu dokaza nižestepeni sudovi su dali jasne i argumentovane razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Takođe, po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode i o njima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac tuženog i oni žive u istoj kući ali u posebnim domaćinstvima. Tužilac, koji ima 80 godina, živi sam u prizemnom delu a tuženi sa svojom porodicom na spratnom delu kuće. Međusobni odnosi stranaka su poremećeni dugi niz godina (oko 20 godina) ali u poslednjih godinu-dve dana je to naročito izraženo. Međusobno se optužuju za nasilje i uznemiravanje i podnose prijave jedan protiv drugog policiji, koja je više puta intervenisala. Svako od njih doživljava sebe kao najveću žrtvu a drugog kao zlostavljača. Dana 07.11.2017. godine, nakon intervencije ekipe hitne pomoći u stanu tužioca kome je pozlilo i kojoj se požalio da nema ko da ga čuva jer je tuženi oterao ženu koja je za to bila angažovana, tuženi je tužioca podigao obema rukama oko struka i bacio preko nižeg stočića usled čega je on delom tela pao na krevet a deo tela mu je zapeo za sto, zbog čega nije mogao da ustane jer je tuženi otišao. Takođe, tuženi je tužiocu zabranio da u dvorištu drži ovce a kada se on pobunio uhvatio ga za grlo i drugom rukom mu prekrio usta da ne bi dozivao pomoć, gurnuo ga je ispred kuće i pesnicom udario u desnu vilicu, zbog čega mu je ispala zubna proteza. Tuženi smatra da tužilac ima zdravstveni problem, da se svima žali da ga tuženi maltretira i prijavljuje ga policiji. Pokretao je postupak za lišenje poslovne sposobnosti tužioca ali je taj zahtev odbijen. U ovom sporu pravnosnažnim rešenjem P2 116/19 od 07.03.2019. godine je određena privremena mera kojom je usvojen predlog tužioca i zabranjeno tuženom da tužioca dalje uznemirava. Tužilac je krivičnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 532/18 od 12.12.2018. godine oglašen krivim zbog toga što je prekršio mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio u odnosu na tuženog i osudio ga na zatvorsku kaznu uslovno kao i na novčanu kaznu. Centar za socijalni rad „Solidarnost“ u Kragujevcu dostavio je mišljenje od 07.03.2019. godine, da je celishodno odeđivanje mera zaštite od nasilja u porodici zabranom uznemiravanja i zabranom prilaženja tuženog tužiocu. Parnične stranke nisu prihvatile savetodavni rad na koji su upućene od strane tog Centra. Okolnosti poremećenih odnosa stranaka potvrdili su i saslušani svedoci koji su naveli da im je tuženi zabrnio da posećuju i dolaze kod tužioca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su sa pozivom na odredbe člana 197, 198 i 199. Porodičnog zakona delimično usvojili tužbeni zahtev i odredili meru zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženom da dalje uznemirava tužioca sa rokom trajanja od godinu dana.

Odredbom člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05), stavom prvim, nasilje u porodici definisano je kao ponašanje kojim jedan član prodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. U stavu drugom ovog člana, navedeni su karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), ali i uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilnom ocenom izvedenih dokaza, a posebno izveštaja nadležnog Centra za socijalni rad i iskaza parničnih stranaka i svedoka, saslušanih u toku postupka, utvrdili da i pored toga što postoji neadekvatno i konfliktno ponašanje obe stranke, koje se često međusobno sukobljavaju i prijavljuju, ponašanje tuženog je u opisanim incidentnim situacijama takvo da se može okvalifikovati kao nasilje u porodici i opravdava izricanje navedene mere zaštite. Naime, imajući u vidu da je tužilac stariji čovek, da živi sam i da je u godinama kada mu je potrebna pomoć drugih lica, društveno je neprihvatljivo da ga tuženi koji mu je sin, fizički napada i uznemirava i time ugrožava njegov telesni integritet ali i duševno zdravlje i spokojstvo. Stoga je celishodno i opravdano određena mera zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženom da dalje uznemiravanja tužioca, kao najblaža mera sa kojom se i po mišljenju ovog suda može postići svrha zaštite i preventivno delovati jer postoji visoki stepen rizika da se konflikti prodube i nastave.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog kojima se ističe da su nižestepeni sudovi odluku doneli samo na osnovu činjenice da je u postupku već bila doneta privremena mera zabranom uznemiravanja kao i na osnovu toga što tuženi nije prihvatio savetodavni rad kod Centra za socijalni rad u Kragujevcu. Naime, o svim bitnim okolnostima i neprimerenom ponašanju tuženog sudovi su izveli zaključak ceneći sve izvedene dokaze u postupku a naročito dokaze koji su pribavljeni od strane organa starateljstva, od koga je u tom smislu zatražena pomoć i mišljenje, shodno članu 286. Porodičnog zakona. Iz dostavljenih opširnih izveštaja Centra za socijalni rad „Solidarnost“ iz Kragujevca od 12.02.2018. godine i 07.03.2019. godine, proizilazi da je sa strankama savetodavni rad započet još marta meseca 2017. godine i to po prijavi tužioca koji se obratio da trpi psihičko maltretiranje od strane sina (tuženog) i unuka. Iz ovih izveštaja jasno se može zaključiti da su odnosi stranaka ozbiljno i dugoročno poremećeni i da je procena stručnog tima da su i otac i sin istovremeno i počinioci i žrtve nasilja. Iz tih razloga nisu osnovani revizijski navodi kojima tuženi ukazuje da u pobijanoj presudi nije načinjena jasna granica između toga ko je od stranaka žrtva a ko nasilnik, imajući u vidu da je postupak u ovom sporu iniciran prvenstveno njegovom tužbom protiv oca i da je pravnosnažnom presudom donetom po toj tužbi P2 10005/17 od 11.06.2018. godine, koja je dostavljena uz reviziju, usvojen njegov tužbeni zahtev za zaštitu od nasilja u porodici i njegovom ocu, ovde tužiocu, zabranjeno da ga dalje dalje uznemirava na bilo koji način.

Okolnost da se i jedna i druga stranka javljaju i kao žrtve i kao počinioci nasilja, ne utiče na pravilnost pobijane presude i mogućnost da se mere zaštite od nasilja u porodici odrede prema oba učesnika konfliktnog odnosa, kako bi se između njih napravila distanca i smanjila mogućnost za sukobe, sve u cilju pružanja zaštite žrtvi, prevazilaženja problema i stabilizacije međusobnih odnosa. Zbog toga, izrečena mera zabrane uznemiravanja ima i preventivni karakter jer opominje na posledice njenog kršenja i mogućnost da se zbog toga snose odgovarajuće sankcije.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilne primene materijalenog prava, revizija tuženog je ocenjena neosnovanom.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom pravnosnažnom odlukom usvojen tužbeni zahtev, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić