.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4015/2021
26.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva - Privredni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 492/20 od 01.04.2021. godine, u sednici održanoj 26.08.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 492/20 od 01.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 492/20 od 01.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr1 410/2019 od 31.03.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Prr 1 410/19 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je drugim stavom izreke obavezana tužena da tužiocu na ime imovinske štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku ispalti iznos od 23.484,36 dinara na ime glavnog duga i iznos od 60.4456,88 dinara na ime kamate obračunate na glavni dug do 11.05.2009. godine. Trećim stavom izreke, u preostalom delu odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 23.484,36 dinara za period od 11.05.2009. godine do isplate, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 60.456,88 dinara za period od 11.05.2009. godine do isplate i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos isplaćenog potraživanja u iznosu od 3.390,36 dinara (deo potraživanja koje je isplaćeno) od 11.05.2009. godine do pravnosnažnosti rešenja o glavno deobi 30.08.2019. godine. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka.
Presudom Višeg suda u Subotici Gž rr 492/20 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, zahtev tužioca za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 14.400,00 dinara je odbijen. Trećim stavom izreke, zahtev tužene za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara je odbijen.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava. Osim toga, predmet tužbenog zahteva i odluka u delu koji se revizijom pobija se odnosi na kamatu i troškove postupka, kao sporedna potraživanja. Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati i troškovima postupka, kao o sporednim zahtevima tužioca, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
