U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Milojica Cvijović, advokat iz ..., protiv tuženih Akcionarskog društva za građevinarstvo i trgovinu „Neimar V“ iz Beograda, koje zastupa Ljiljana Banjac, advokat iz ... i JP „Jugoimport - SDPR“ iz Beograda, koje zastupa Oliver Živković, advokat iz ..., radi naknade štete i po protivtužbi tuženog „Neimar V“ a.d, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2579/16 od 01.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 27.08.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca i tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2579/16 od 01.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 21150/10 od 06.01.2016. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade stvarne štete zbog rušenja tužiočevog poslovnog objekta 10.01.2006. godine, solidarno isplate iznos od 12.190.339,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.01.2016. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi isplate tužiocu na ime naknade štete zbog rušenja tužiočevog poslovnog objekta solidarno iznos preko dosuđenih 12.190.339,70 dinara, do traženih 38.143.504,00 dinara na ime stvarne štete sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate. Istom presudom u stavu trećem izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta solidarno isplate iznos od 111.275,33 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke i to na iznose specificirane po mesecima. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi na solidarnu isplatu izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta za januar 2006. godine preko dosuđenog iznosa od 780,64 evra do traženih 1.100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi na solidarnu isplatu izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta za period septembar 2006. godine – decembar 2015. godine preko dosuđenog iznos od 106.411,20 evra koji se odnosi na taj period do traženog iznosa od 123.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa kamatom. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu kamatu po referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke na dosuđeni iznos izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup objekta za period septembar 2006. – decembar 2015. godine iz tačke 5. izreke sa specifikacijom po mesecima. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta za januar 2016. godine iznos preko dosuđenih 183,89 evra do traženih 1.100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa kamatom. Stavom osmim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno plate na ime izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta iznos od 1.100 evra za svaki mesec nakon januara 2016. godine po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke na svaki dospelu, a neisplaćenu mesečnu obavezu od 16. u mesecu pa do isplate. Devetim stavom izreke odbijen je protivtužbeni zahtev da sud obaveže tužioca da tuženom a.d. „Neimar V“ na ime naknade prouzrokovane materijalne štete isplati 37.686.386,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 07.07.2006. godine, kao dana podnošenja protivtužbe do isplate. Desetim stavom izreke obavezani su tuženi da solidarno naknade tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 2.685.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.01.2016. godine pa do isplate.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Beogradu P 21150/10 od 27.09.2016. godine obavezan je tužilac da tuženom „Neimar V“ AD naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 62.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2579/16 od 01.09.2017. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, petom i devetom izreke. Istom presudom u stavu drugom izreke odbačena je žalba tužioca na stav prvi izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke preinačena je navedena presuda višeg suda u stavu trećem, šestom i sedmom izreke i obavezani tuženi da tužiocu na ime izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup poslovnog objekta tužica srušenog 10.01.2006. godine, za period od 10.01.2006. do 06.01.2006. godine solidarno isplate iznos od 109.079,10 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke koja će se isplatiti u dinarskoj protivvrednosti i to na pojedinačne mesečne iznose i periode specificirane izrekom, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu za solidarnu isplatu za period od 10. do 31.01.2006. godine iznosa preko dosuđenih 594, 14 evra neto do iznosa od 780,64 evra sa kamatom od 16.02.2006. godine do isplate, na ime izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta za period februar – avgust 2006. godine preko dosuđenih pojedinačnih mesečnih iznosa po 837,20 evra sa kamatom do dosuđenih pojedinačnih mesečnih iznosa od 1.100 evra sa pripadajućom kamatom, na ime izmakle dobiti zbog neizdavanja u zakup istog objekta za period septembar 2006. – decembar 2015. godine u iznosu preko dosuđenog od 102.447,52 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom do iznosa od 106.411,02 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom i za izmaklu dobit zbog neizdavanja u zakup istog objekta tužioca od presuđenja 06.01.2016. godine do pravnosnažnosti presude sa kamatom na svaku dospelu neisplaćenu mesečnu obavezu od 16-tog u mesecu pa do isplate. Stavom četvrtim izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu 10 izreke prvostepene odluke i obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade na ime troškova parničnog postupka iznos od 1.560.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava žalbe i takse na žalbu kao neosnovan, obavezan tužilac da prvotuženom na ime troškova veštačenja u drugostepenom postupku isplati 75.000,00 dinara i obavezan tužilac da drugotuženom na ime troškova sastava žalbi i takse za žalbu isplati 93.750,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženih i potvrđeno dopunsko rešenje Višeg suda u Beogradu P 21150/10 od 27.09.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili revizije tužilac i tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovore na reviiju tuženih. Tuženi „Neimar B“ a.d. je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...) i nalazi da revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona na koju se revizijama stranaka neosnovano ukazuje. Pobijana odluka sadrži jasne, neprotivrečne i potpune razloge o odlučnim činjenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati. Izreka presude je razumljiva i ne protivureči sama sebi i razlozima odluke.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom tužilac je bio vlasnik objekta u ulici ... broj ... u ... na kp br. .../... KO ... u režimu gradskog građevinskog zemljišta. Prvobitni objekat tužioca imao je površinu 32 m2 (prizemlje sa garažom i kupatilom i galeriju), a nakon izvođenja radova na osnovu građevinske i upotrebne dozvole iz 1996. godine dograđeni objekat je 1997. godine imao ukupnu površinu 51,54 m2. Nakon toga tužilac je izveo radove bez odobrenja nadležnog organa uprave Opštine Vračar, tako da je objekat tužioca Pr+1+Pk oformio ukupnu površinu 140,44 m2, od čega je 88,90 m2 izvedeno bez odobrenja za gradnju. Prilikom proširenja objekta tužilac je zauzeo i određeni deo susedne parcele površine od 4 m2. Ugovorom o zakupu od 16.08.2005. godine tužilac je kao zakupodavac izdao preduzeću za trgovinu i inženjering „...“, poslovni prostor površine 120m2 u ... ... počev od 01.09.2005. godine na godinu dana za ugovorenu zakupninu od 1.100 evra mesečno. Tuženi su na osnovu međusobnog ugovora suinvestitori radova na parceli br. .../... u ulici .... ..., a pripremne radove na izgradnji poslovno stambenog objekta izvodio je tuženi „Neimar V“ a.d. Prilikom izvođenja radova 10.01.2006. godine došlo je do obrušavanja zaštitne temeljne jame objekta u ... ... i preturanja tužiočevog objekta u ... ... u celosti u temeljnu jamu objekta u izgradnji kao i rušenja dela zgrade u ... br. ... . Veštačenjem je utvrđeno da je uzrok rušenja objekata nepoštovanje propisa i pravila struke prilikom projektovanja i izvođenja megašipova kao zaštite temeljne jame i susednih objekata. Nedostatak adekvatne zaštite temeljnog iskopa na strani prema ulici ... doveo je do sloma tla i preturanja objekta u ulici ... br. ... i rušenja dela objekta u ulici ... broj ... . Radovi tužioca na proširenju objekta u ... ... bez dozvole za gradnju nisu doprineli nastanku štete 10.01.2006. godine. Pravosnažnom presudom u krivičnom postupku odgovorno lice za rukovođenje i izvođenje gradnje budućeg stambeno poslovnog objekta u .... broj ... je pravnosnažno oglašeno krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti. Tuženi a.d. „Neimar V“ je na osnovu vansudskog poravnanja naknadio štetu zakupcu tužioca „...“, kao i stanarima oštećenog objekata u ulici ... broj ... . Visina materijalne štete, stvarne štete i izmakle koristi, prouzrokovane tužiocu je utvrđena veštačenjem.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 154, 155, 185. stav 4, 186, 189, 190 i 207. Zakona o obligacionim odnosima, utvrđenjem isključive odgovornosti tuženih, kao suinvestitora i prvotuženog kao izvođača radova, za nastanak materijalne štete tužiocu. Pravilno je utvrđena visina štete i odlučeno delimičnim usvajanjem i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva i odbijanjem protivtužbenog zahteva. Izvedenim dokazima je pravilno isključen doprinos tužioca prouzrokovanju štete usled čega je pravilno odbijen prigovor podeljene odgovornosti i nema mesta primeni člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

U ovoj parnici tužba je prvobitno podneta protiv tuženog „Neimar V“ a.d. i zatim proširena 24.12.2007. godine na tuženog JP „Jugoimport SDPR“, te je ranijom presudom u ovoj parnici tada Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 117/06 i drugotuženi obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu. Međutim, kako se drugotuženi protivio stupanju u parnicu i ranije doneta presuda ukinuta rešenjem Gž 6735/10 od 05.05.2010. godine, rešenjem prvostepenog suda koje je postalo pravnosnažno 19.11.2010. godine nije dozvoljeno proširenje tužbe na drugotuženog. Tužilac je podneo posebnu tužbu prema drugotuženom 19.11.2010. godine nakon čega je izvršeno spajanje postupaka. Kod ovakvog stanja, pravilno su pobijanom odlukom primenjene odredbe člana 388, 389. i 390. Zakona o obligacionim odnosima odbijanjem prigovora zastarelosti tuženog JP „Jugoimport – SDPR“, jer je ranije podnetom tužbom prema drugotuženom prekinut rok zastarelosti, a nova tužba podneta u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva za proširenje tužbe. Stoga se revizijom drugotuženog neosnovano osporava ocena prigovora zastarelosti potraživanja.

Nižestepenim odlukama je pravilno ocenjeno da tužiocu kao vlasniku srušenog objekta pripada naknada materijalne štete u visini tržišne vrednosti legalno izgrađenog dela objekta površine 51,54 m2, od 63.394,20 evra u protivvrednosti 7.333.143,10 dinara i građevinska vrednost dograđenog dela objekta površine 88,90 m2 od 41.989,92 evra u protivvrednosti od 4.857.196,59 dinara sa kamatom i da tužbeni zahtev nije osnovan za iznos preko 12.190.339,00 dinara do traženog od 38.143.504,00 dinara sa kamatom. I po oceni ovog suda tužiocu na ime stvarne štete naknada pripada u visini tržišne vrednosti isključivo za deo objekta izgrađen sa odobrenjem za izgradnju i ne pripada mu za preostali deo podignut bez projektne dokumentacije i dozvole nadležnog organa. Pokrenut postupak legalizacije je bez značaja za drugačiju odluku, jer je za donošenje odluke relevantan status objekta u vreme nastanka štete. Naime, u ovom slučaju pravni status objekta opredeljuje visinu naknade, a niža naknada za bespravno izgrađeni deo u visini građevinske vrednosti odgovara realno utrošenim sredstvima tužioca i stvarnoj šteti tužioca kao graditelja bez dozvole koji snosi rizik gradnje suprotno zakonu. Visina štete je pravilno zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka Milana Raškovića. Revizijom se ponavljaju žalbeni navodi tužioca i osporava navedeni nalaz i mišljenje i primenjena metodologija o čemu se u celisti izjasnio drugostepeni sud a razloge prihvatanja nalaza i mišljenja kao dokumentovanog i stručnog, date pobijanom odlukom, kao pravilne prihvati i Vrhovni kasacioni sud u celosti.

Odlučujući o delu tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi na ime neostvarene zakupnine pravilno je pobijanom odlukom tužiocu dosuđena naknada za period od 10.01.2006. – 31.08.2006. godine u visini mesečne zakupnine prema ugovoru o zakupu do isteka ugovorenog roka zakupa, umanjena za iznos poreza, a za naredni period do presuđenja 06.01.2016. godine prihvatanjem druge varijante veštaka prema tržišnoj (slobodnoj) ceni izdavanja poslovnog prostora do presuđenja uz odbijanje tužbenog zahteva za traženi period do pravnosnažnosti presude. Kako je u izvedenim dokazima, utvrđenjem činjenica iz postupka obezbeđenja dokaza, krivičnog postupka, veštačenjem i dr. na nesumnjiv način utvrđen uzrok nastale štete kritičnom prilikom i odgovornost tuženih za naknadu, u odsustvu bilo kog relevantnog dokaza o odgovornosti tužioca za štetu ili doprinosu nastanku štete, pravilno je odlučeno odbijanjem protivtužbenog zahteva za naknadu štete tuženome „Neimar V“ AD.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić