Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4052/2020
21.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, svih iz ... i GG iz ..., čiji je zajedniički punomoćnik Branko Unjić, advokat iz ..., protiv tuženih DD iz ..., čiji je punomoćnik Anka Ćeran, advokat iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslava Biserčić, advokat iz ..., radi sticanja svojine, odlučujući o reviziji tužene ĐĐ izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 96/20 od 16.01.2020. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene ĐĐ, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene ĐĐ izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 96/20 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu P 304/2017 od 18.09.2019. godine, utvrđeno je da su tužioci stekli pravo svojine po osnovu održaja na k.p. br. .. KO ..., čiji su suvlasnički delovi navedeni u izreci, pa se obavezuju tuženi da im ovo pravo svojine priznaju i trpe uknjižbu u javni registar prava na nepokretnostima. Obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 150.550,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 96/20 od 16.01.2020. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio prvostepenu presudu. Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena ĐĐ je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a zaključuje se i da je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 78/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu primene člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim su u suštini propisani uslovi za sticanje svojine na nepokretnim stvarima održajem (protekom vremena). Naime, ispunjenost uslova za primenu instituta sticanja svojine održajem rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranja pitanja od opšteg interesa. Pri tome, uz reviziju tužena nije priložila sudsku odluku iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa, u kojoj je drugačije odlučeno, a na koju se u reviziji pobija, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi podnetoj sudu 11.07.2017. godine vrednost predmeta spora iznosi 100.000,00 dinara, a to je i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, saglasno članu 407. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.