Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi članova Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o krivičnom postupku, nakon ocene osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, na osnovu odredbi člana 557. stav 1. i 2., i 558. Zakona o krivičnom postupku i člana 384. ZOO, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu isplati potraživanje na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda časti slobode i prava ličnosti prouzrokovane neosnovanim lišenjem slobode, sa zakonskom zateznom kamatom. Ovo zbog toga jer u konkretnom slučaju podnošenje zahteva nadležnom Ministarstvu za pravosuđe za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode ima za posledicu zastoj zastarevanja a ne prekid zastarelosti.

Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom imajući u vidu da zastarelost zavisi od docnje, što je činjenično pitanje. Stoga, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. Na osnovu iznetog, kako nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 15.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 300.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković