Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4055/2025
12.06.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Larisa Dinkić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dunja Nikolić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 510/24 od 09.07.2024. godine, u sednici održanoj dana 12.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 510/24 od 09.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 510/24 od 09.07.2024. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica Vlasotince P 7684/19 od 19.05.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 7684/19 od 26.10.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj naknade materijalnu štetu u iznosu od 182.721,00 dinara i to na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke od 26.08.2021. godine i nalaza i mišljenja veštaka za procenu tržišne vrednosti pokretne stvari, kao i na osnovu zaostalih računa za neplaćene račune za struju, vodu i javnokomunalne usluge, da se obavežu tuženi da joj na ime izgubljene dobiti, od dana iseljenja pa do dana veštačenja, u kom periodu tužilja nije mogla da izdaje kuću za stanovanje, a što mesečno izdavanje kuće iznosi 50 evra. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezana tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka solidarno naknadi iznos od 94.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postuppku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilja nije dokazala da je pretrpela materijalnu štetu, odnosno nije dokazala da je šteta nastala od strane tuženih imajući u vidu da se navedeno nije moglo utvrditi iskazom saslušanih svedoka, te da je obezbeđenje dokaza usledilo tek nakon dve godine od iseljenja tuženih, zbog čega je njen tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Takođe, nije dostavila dokaze o osnovanosti potraživanja na ime troškova utrošene električne energije i komunalnih usluga.

Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućeg materijalnog prava, a sporna pravna pitanja su vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Revizijski navodi kojima se pobija utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na nepravilnu ocenu dokaza, ne predstavljaju dozvoljene razloge za izjavljivanje posebne revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 26.09.2019. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 150.000,00 dinara, što predstavlja iznos od 2.555,68 evra na dan preinačenja tužbe 27.04.2022. godine.

U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti pa revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.