U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marjan Gagić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 108/21 od 17.03.2021. godine, u sednici veća koja je održana dana 26.08.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 108/21 od 17.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 117/20 od 11.01.2021. godine, stavom prvim izreke, određeno je da tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo nad zajedničkim maloletnim detetom VV, rođenom ... godine u ..., a odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da može bez saglasnosti drugog roditelja da izvrši promenu prebivališta, upis u školu, izdavanje ličnih dokumenata, pasoša i da putuje u inostranstvo sa maloletnim detetom, i određeno mesto stanovanja i prebivališta maloletne VV na adresi majke i zakonske zastupnice u ..., ulica ... broj ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da kao otac na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke plaća mesečno iznose označene u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, uređen je lični kontakt između tuženog, kao oca i maloletne VV na način bliže određen u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškove parničnih troškova isplati iznos od 12.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, tužilja je oslobođena od plaćanja sudskih taksi u ovom sporu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 108/21 od 17.03.2021. godine odbijena je žalba tužilje i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 117/20 od 11.01.2021. godine u odbijajućem delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vanbračnoj zajednici parničnih stranaka rođena je ... godine maloletna VV. Zajednica života stranaka prekinuta je u januaru 2020. godine, kada se tužilja sa maloletnom ćerkom iselila iz porodične kuće tuženog i preselila u kuću svojih roditelja u ..., gde i sada živi u domaćinstvu sa ocem, majkom i bratom. Tužilja je u odnosu sa detetom posvećena i brižna, a u odnosu na roditeljske kapacitete tuženog ispoljava pozitivan stav, ne osporava kontakte deteta sa ocem i razume važnost realizovanja njihovih viđanja. U aktuelnoj porodičnoj situaciji potrebe maloletnog deteta su u potpunosti zadovoljene, tuženi je saglasan da se o maloletnoj VV samostalno stara tužilja i motivisan je da sa ćerkom kontinuirano održava odnose. Tuženi ima prebivalište na adresi u ... na kojoj se nalazi kuća njegovih roditelja, kod kojih dolazi vikendom, a drugim danima boravi u .. gde živi u zakupljenom stanu. U kući roditelja postoji soba koja je namenjena za maloletnu VV kada boravi kod oca. Tužbeni zahtev za promenu prebivališta maloletne VV, upis u školu, izdavanje ličnih dokumenata, pasoša i putovanja u inostranstvo bez saglasnosti tuženog, tužilja je zasnovala na mogućem budućem protivljenju tuženog kada je reč o njegovoj saglasnosti za promenu prebivališta deteta, upis u određenu školu ili pribavljanje putne isprave za dete i putovanje van granica RS.

Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužbeni zahtev kojim tužilja traži da može bez saglasnosti tuženog, kao drugog roditelja, da izvrši promenu prebivališta, upis u školu, izdavanje ličnih dokumenata, pasoša i da putuje u inostranstvo sa maloletnim detetom, po svojoj prirodi i sadržini predstavlja tužbeni zahtev za delimično lišenje roditeljskog prava.

Odredbom člana 82. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da roditelj koji nesavesno vrši prva i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava.

Prema članu 78. stav 3. istog zakona, roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Shodno 4. stavu istog člana, pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu tog zakona, smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. Ovakvom formulacijom člana 78. stav 4. Porodičnog zakona, lista pitanja koja bitno utiču na život deteta nije zaključena, već se isto definiše posebno u svakom konkretnom slučaju.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tužilja u postupku nije iznela tvrdnje o nesavesnom postupanju tuženog pri vršenju roditeljskih prava i dužnosti, već je zahtev zasnovala na mogućem budućem protivljenju tuženog kada je reč o njegovoj saglasnosti za promenu prebivališta deteta i upis u određenu školu, iz čega proizilazi da ne postoje okolnosti koje ukazuju i opravdavaju delimično lišenje roditeljskog prava tuženog u pogledu odluke o postavljenom tužbenom zahtevu.

Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za delimično lišenje roditeljskog prava zbog nedavanja saglasnosti tuženoj za podnošenje zahteva za izdavanje putne isprave i za putovanje u inostranstvo sa maloletim detetom, bez saglasnosti tuženog.

Odredbom člaan 29. stav 1. Zakona o putnim ispravama, propisano je da za maloletno lice zahtev za izdavanje putne isprave podnosi roditelj uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj. Prema stavu 2. iste odredbe, izuzetno putna isprava će se izdati maloletnom detetu bez saglasnosti iz stava 1. ovog člana i u slučaju ako je jednom od roditelja odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem. Pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 117/20 od 11.01. 2021. godine, donetoj u ovoj parnici, a kojom je tužilja određena da samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, tužilja može da podnese zahtev za izdavanje putne isprave bez saglasnosti tuženog, shodno članu 29. stav 2. tačka 2. Zakona o putnim ispravama. Zbog toga se odbijanje (nepotrebne) saglasnosti tuženog za izdravanje putne isprave zajedničkom maloletnom detetu ne može smatrati nesavesnim vršenjem prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava i razlogom da se tužilac delimično liši roditeljskog prava.

Odredbom člana 54. Zakona o graničnoj kontroli („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018) propisano je da prilikom granične provere maloletnih lica, policijski službenik posebnu pažnju obraća da li maloletno dete putuje samo ili u pratnji drugog lica. Stavom 2. istog člana, propisano je da za prelazak državne granice maloletno lice, državljanin R. Srbije do navršene 16 godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja ako zajednički vrše roditeljsko pravo ili zakonskog zastupnika. Prema tome, ukoliko maloletno lice putuje sa roditeljem ili zakonskim zastupnikom mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja u slučaju kada zajednički vrše roditeljsko pravo, a u konkretnom slučaju, prvosnažnom presudom tužilja je određena da samostalno vrši roditeljsko pravo, zbog čega se odbijanje nepotrebne saglasnosti za putovanje u inostranstvo zajedničkog maloletnog deteta samo sa tužiljom ne može smatrati nesavesnim vršenjem prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava na strani tuženog.

Sa iznetih razloga je neosnovano pozivanje tužilje u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Shodno izloženom, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić