Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4071/2020
14.10.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radmilo Pantović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2123/19 od 11.05.2020. godine, u sednici od 14.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2123/19 od 11.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 79/17 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu naknadi štetu zbog nezakonitog postupanja Osnovnog suda u Kragujevcu u iznosu od 10.754.203,39 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2017. godine do isplate.Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2123/19 od 11.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ..... 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vodio parnični postupak P 28/10 pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, radi potraživanja po osnovu ugovora o kupoprodaji. Utvrđeno je da je u tom predmetu naredbom postupajućeg sudije zakazano ročište za 30.03.2012. godine u 10.00 časova, jer prethodno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na zakazano ročište nije pristupio punomoćnik tužioca, sada pok. advokat BB, iako je bio uredno pozvan, a nisu pristupili ni tužilac ni tuženi, pa je doneto rešenje da je tužba povučena. Punomoćnik tužioca je zajedno sa tužiocem ušao u sudnicu tog dana u 10.12 časova, kada je dobio obaveštenje da je doneto rešenje da se tužba smatra povučenom, i da će dobiti pismeni otpravak odluke, što proizilazi iz službene beleške postupajućeg sudije. Parničnim strankama je dostavljeno rešenje o povlačenju tužbe, nakon čega je punomoćnik tužioca podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Povodom ovog predloga, održano je ročište pred prvostepenim sudom 22.05.2012. godine, i doneto rešenje 22.08.2012. godine kojim se odbija predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Na ovo rešenje tužilac je podneo žalbu koja je odbačena, a zatim je tužilac podneo žalbu protiv ovog rešenja Višem sudu u Kragujevcu, koji je potvrdio prvostepeno rešenje. Nakon toga, tužilac je pokrenuo vanparnični postupak za obezbeđenje dokaza, u kome je veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno da potpis na dostavnici kojom je dostavljeno rešenje od 22.08.2012. godine kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije autentičan potpis sada pok. advokata BB kao punomoćnika tužioca, te da ovo rešenje nije dostavljeno ni advokatu koji je preuzeo njegovu kancelariju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete zbog nezakonitog postupanja Osnovnog suda u Kragujevcu.

Naime, u postupku je utvrđeno da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan za ročište za glavnu raspravu određenu za 30.03.2012. godine, te da su punomoćnik i tužilac na ovo ročište pristupili sa zakašnjenjem, kada je sud već doneo rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, o kome je pravnosnažno odlučeno rešenjem Višeg suda u Kragujevcu, iz čega proizilazi da je tužilac iskoristio redovna pravna sredstva prema odgovarajućim pravnim poukama iz sudskih odluka, pa nema nezakonitog rada suda kao organa tužene, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zato je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete po ovom osnovu pravilno odbijen kao neosnovan.

S obzirom na navedeno, revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je tužilac onemogućen da zaštiti svoja prava pred osnovnim sudom. Navodima revizije kojima se osporava vreme za koje je bilo zakazano sporno ročište na koje je tužilac sa advokatom sa zakašnjenjem pristupio, osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.