Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ..., čiji su punomoćnici Zvonko Lukić, Milan Kosanović i Milena Janković, advokati iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11783/19 od 22.04.2021. godine, na sednici održanoj 26.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11783/19 od 22.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11783/19 od 22.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19290/18 od 07.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime manje isplaćenog mesečnog iznosa pripadajuće penzije usled umanjenja zbog dostave na kućnu adresu isplati iznose koji su bliže određeni ovim stavom izreke, za svaki mesec pojedinačno, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana dospelosti navedenog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 11783/19 od 22.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati manje isplaćene penzije, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužilje, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporivima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 19.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 5.532,45 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić