Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivan Marković advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu i Opštine Ivanjica, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1935/18 od 16.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1935/18 od 16.03.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1935/18 od 16.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 1267/15 od 20.12.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i obavezana tužena Republika Srbija da na ime naknade materijalne štete isplati tužiocu iznos od 216.889,00 dinara sa kamatom od 31.08.2015. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev prema tuženoj Republici Srbiji za iznos preko dosuđenog do traženog iznosa od 570.760,00 dinara sa kamatom od 31.08.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena Opština Ivanjica obaveže na solidarnu isplatu sa tuženom Republikom Srbijom iznosa od 570.760,00 dinara sa kamatom od 31.08.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 71.776,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom izvršenja. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženoj Opštini Ivanjica iznos od 61.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1935/18 od 16.03.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene Republike Srbije i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 1267/15 od 20.12.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene Republike Srbije.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o odgovornosti tužene za materijalnu štetu na zasadu voća tužioca, prouzrokovanu elementarnom nepogodom (gradom) koja zbog neobezbeđenih protivgradnih raketa nije sprečena dejstvom protivgradne zaštite, i njenoj obavezi da tako nastalu štetu nadoknadi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postoje zakonski razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. O odgovornosti tužene Republike Srbije odlučeno je na osnovu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 11. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 44/14), po kojem Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na protivgradnu zaštitu, i u vezi sa odgovarajućim odredbama Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 111/09 ... 93/12) kojima je propisana dužnost Republike Srbije da obezbedi izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja u skladu sa tim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima koji se odnose na zaštitu i spasavanje i civilnu zaštitu (član 2) a organi državne uprave određeni kao jedan od subjekata sistema zaštite i spasavanja (član 4. stav 1. tačka 1).

Iz navedenih razloga, ni priložena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3666/17 od 27.07.2017. godine koja je doneta u istom činjenično-pravnom sporu i u kojoj je izražen stav o nedostatku pasivne legitimacije tužene države, te odgovornosti jedinice lokalne samouprave u smislu člana 18. stav 1. tačka 6. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 129/07 i 83/14), ne opravdava odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Shodno izloženom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tužene nije dozvoljena ni po članu 403. stav 3. ZPP jer vrednost spora pobijanog dela u iznosu od 216.889,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavnu za ocenu dozvoljenosti revizje u smislu navedenog člana.

S`toga je, na osnovu članova 410. stav 2. tačka 5. i 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić