Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, pravnosnažnim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba. Pobijano rešenje zasnovano je na stanovištu da je tužbeni zahtev tužioca preuranjen, u smislu odredbi članova 1, 2. i 3. Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupkcima eksporprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne enrgije 400 kv naponskog nivoa „Transbalkanski koridor – Prva faza („Sl. glasnik RS“, br. 11/2014), članova 1, 11, 56. i 57-62. Zakona o eksproprijaciji i članova 132. – 140. Zakona o vanparničnom postupku, budući da je tuženi kao korisnik eksproprijacije pokrenuo postupak pred nadležnim organom uprave koji je i doneo rešenje o eksporprijaciji, nakon čega će uslediti postupak pokušaja sporazumnog odlučivanja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, a ako taj postupak ne uspe, da će se po pravilima vanparničnog postupka odlučiti o toj naknadi, zbog čega se o naknadi za eksporprisanu nepokretnost ne može odlučivati u parničnom postupku. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Takođe, razlozi revizije koji se odnose na na bitne povrede odredaba parničnog postupka, ne prestavljaju razloge za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 2. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.12.2023. godine, radi isplate, a vrednost predmeta spora u tužbi navedena je u iznosu od 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je u ovom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena i postupak pravnosnažno okončan u sporu male vrednosti, to revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija ,

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković