U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, koju zastupa punomoćnik Svetlana Beljin, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, i Direkcije za vodne puteve ''Plov put'' …, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, vrednost spora 390.000,00 dinara, odlučujući o posebnoj reviziji prvotužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1262/18 od 12.04.2018. godine, u sednici veća održanoj 11.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE posebna revizija.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1262/18 od 12.04.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5430/17 od 23.01.2018. godine u usvajajućem delu i ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da tužena Republika na ime naknade nematerijalne štete isplati sumu opredeljenu u nižestepenim presudama.

Svaka stranka snosi svoje troškove.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5430/17 od 23.01.2018. godine u odnosu na tuženu Republiku tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je tužena obavezana da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati 80.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 180.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 50.000,00 dinara, kao i sumu od 101.700,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Tužbeni zahtev u preostalom delu u odnosu na tuženu Republiku je odbijen, dok je u odnosu na drugotuženog odbijen u celini.

Pobijanom drugostepenom presudom žalba tužene Republike je odbijena kao neosnovana i u usvajajućem delu presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, prvotužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 404. ZPP, pa je našao da posebnu reviziju treba prihvatiti, zbog novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zadobila laku telesnu povredu prilikom silaska sa skele u selu … (obala … Spust na skeli je bio zapušten i neodržavan (nepristupačan), pa je tužilja prilikom silaska propala kroz ''rupu'' na skeli, u blizini rampe.

Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud smatra da tužena odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz člana 174. ZOO. Ne postoje uslovi za oslobođenje od odgovornosti po članu 177. ZOO, pa je odluka o usvajanju tužbenog zahteva doneta i na osnovu pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP.

Žalbeni sud prihvata argumentaciju prvostepenog suda i odgovornost prvotužene zasniva na članu 57. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (''Službeni glasnik RS'' br. 73/2010 i 121/2012 .... skraćeno Zakon o plovidbi). Nadležno ministarstvo je donelo rešenje kojim je odobrilo otvaranja skelskog prolaza istovremeno posle njegovog određivanja prenelo na Opštinu Beočin i Grad Novi Sad. Republika Srbija se prenošenjem ovlašćenja na jedinicu lokalne samouprave nije oslobodila svoje izvorne nadležnosti da se stara o bezbednosti plovidbe. Poslovi plovidbe po članu 6. citiranog zakona su upravni, inspekcijski, tehnički i drugi stručni poslovi kojima se obezbeđuje bezbednost. Oni su u nadležnosti Ministarstva za poslove saobraćaja – Lučke kapetanije, Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcije za vodne puteve, Agencije za upravljanje lukama i ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje vodnih puteva i ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje vodnih puteva na teritoriji AP Vojvodine sve u smislu člana 7. stav 1. Zakona o plovidbi. Po stavu 4. citirane odredbe poslovi tehničkog održavanja državnih vodnih puteva na teritoriji APV u nadležnosti su ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva.

Iz citiranih odredbi drugostepeni sud zaključuje da bezbednost plovidbe predstavlja izvornu nadležnost tužene i obuhvata sve poslove kojima se obezbeđuje bezbednost plovidbe, a ovlašćena pravna lica su nadležna samo za obavljanje pojedinih poslova bezbednosti tačnije tehničkog održavanja. Zbog toga smatra da Republika zajedno sa pravnim licima koji su nadležni za poslove tehničkog održavanja solidarno odgovaraju zbog propusta u radu po članu 172. stav 1. ZOO i na osnovu člana 57. stav 1. Zakona o plovidbi, jer je nadležni ministar izdao odobrenje za otvaranje skelskog prelaza.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

U konkretnom slučaju država nije odgovorna po pravilima o objektivnoj odgovornosti, kao ni po osnovu pravila o odgovornosti pravnog lica (član 172. ZOO) i članu 35. Ustava RS (odgovornost države za naknadu štete).

Da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete (član 154. ZOO) nužno je da se ispune sledeći uslovi: postojanje štetne radnje (činjenja ili nečinjenja), štete, postojanje uzročne veze između radnje i posledice, kao i postojanje osnova odgovornosti (odgovornost po osnovu krivice ili objektivne odgovornosti, a izuzetno odgovornost po osnovu pravičnosti).

U konkretnom slučaju ne postoji uzročna veza između štetne radnje i posledice (štete).

Naime, država (nadležno ministarstvo) nije imalac skele (opasne stvari), niti se ona bavi opasnom delatnošću (prevozom) da bi bila odgovorna po osnovu objektivne odgovornosti iz člana 174. ZOO. Ona je poslove, eksploatacije i održavanja bezbednosti poverila jedinici lokalne samouprave pa bi lica kojima su poslovi povereni mogla biti odgovorna po osnovu člana 176. ZOO. Obaveza staranja o bezbednosti plovidbe i izdavanje odobrenja ustanovljene posebnim zakonom (Zakonom o plovidbi...) je udaljen, a ne adekvatni uzrok štete (teorija adekvatne uzročnosti je dominantna u našoj sudskoj praksi). Citirani zakon ne sadrži ni jednu odredbu o odgovornosti države za naknadu štete. Šteta je prouzrokovana od strane pravnog lica koje je vršilo prevoz i zbog njegovog postupanja, odnosno nečinjenja (neodržavanja sigurnosti plovila), šteta ne bi nastala i to je adekvatni a i neposredni uzrok štete. Iz napred iznetih razloga država nije pisivno legitimisana u ovoj parnici, zbog čega je tužbeni zahtev neosnovan.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci u stavu drugom.

Tužena je uspela u sporu pa bi joj pripadalo pravo na naknadu troškova parničnog postupka. Ali kako troškove nije tražila, a tužilji zbog neuspeha u sporu troškovi ne pripadaju, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci u stavu trećem.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić