Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1, u vezi člana 383. ZPP na koju se revizijom zapravo ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Užicu K 30/13 od 01.09.2014. godine okrivljena DD (zaposlena kod tuženog) oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz Krivičnog zakonika i osuđena na kaznu po zakonu. Ovo zbog toga što je 26.04.2011. godine, u pogonu tuženog, kao odgovorno lice - vozač ..., postupila suprotno članu 3. pisanog Uputstva za bezbedan rad kod tuženog, odnosno kretala se ... nepropisno krajnjom levom stranom saobraćajnice, namenjenom za kretanje zaposlenih pešaka, kojom se u tom trenutku kretao oštećeni ĐĐ (suprug i otac tužilaca). Tom prilikom je ... sa leđa udarila oštećenog, koji je pao na tlo, a potom je prednjim levim točkom auto-... došlo do kontakta sa levom nogom oštećenog (stopala i potkolenice), koji je usled toga zadobio tešku telesnu povredu sa teškom posledicom za telesni integritet oštećenog u formi gubitka važnog dela tela leve potkolenice i to u vidu nepotpune amputacije leve potkolenice.

Oštećeni ĐĐ rođen je ... godine, a po zanimanju je ... i u momentu zadobijanja povrede je bio na svom radnom mestu. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđen mu je potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica povrede na radu počev od 06.08.2013. godine i ostvario je pravo na invalidsku penziju počev od 01.04.2014. godine. Nije ostvario pravo na tuđu negu i pomoć, a sa tužiocima - suprugom i dvoje dece, koja privremeno borave u ..., živi u porodičnoj kući u ... .

Iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke - hirurga, ortopeda i neuropsihijatra, datog na osnovu pregleda tužilaca i celokupne medicinske dokumentacije utvrđeno je da je oštećeni kritičnom prilikom zadobio tešku telesnu povredu u vidu konkvasacije--zdrobljavanja leve noge u predelu donjeg dela potkolenice, skočnog zgloba i stopala, sa više fragmetarnih preloma kostiju navedene regije i kidanja kožnog mišićnog tkiva. Istog dana upućen je u Klinički centar Srbije u Urgentni centar, gde je operisan, a zbog prirode povrede lečen je na Odeljenju infekcije koštanog sistema u više navrata, kao i u Odeljenju mikrohirurgije.

Lečenje oštećenog je trajalo dve godine i tri meseca, od čega je 18 meseci proveo u bolnici, za koje vreme je zbog stalnih komplikacija i pogoršanja zdravstvenog stanja 16 puta operisan, što je rezultiralo amputacijom leve potkolenice 2013. godine. Hoda otežano uz pomoć potkolene proteze i para dolaktnih štaka, uz vidljivu nestabilnost pri hodu. Protezu može da koristi samo dva sata u toku dana, jer ispod samog kolena ne postoji patrljak dovoljne dužine, pa je nepodesno njeno postavljanje, a svaki put kada je skida i stavlja u tome mu pomažu članovi njegove porodice. Rana i dalje curi i vlaži zbog gnoja koji iz nje izlazi, zbog čega se i dalje previja i bolno je osetljiva sa spoljašnje strane operativnog ožiljka.

Kao posledica povređivanja oštećenom je umanjena životna aktivnost 65%, jer ne može sam da sprema hranu, da održava higijenu, da vozi bicikl, šeta sa članovima porodice, da igra, da se bavi hobijem koji zahteva upotrebu obe noge i sl. Ne može sam da se tušira i mora imati pomoć članova porodice svakodnevno prilikom odlaska do kupatila, oko svakodnevne medicinske pomoći u previjanjima noge i obezbeđivanja medicinskih preparata i lekova koje koristi.

U toku procesa lečenja kod oštećenog je došlo do razvoja depresivnog poremećaja koji je direktno vezan za pretrpljenu povredu, uprkos antidepresivnoj- antipsihotičnoj terapiji koju pije. Kod njega je utvrđena trajna promena ličnosti (...) odnosno poremećaj ličnosti posle katastrofičnog ili prolongiranog stresa. Njegov život kao i život članova njegove porodice se značajno promenio, ne samo zbog gubitka leve potkolenice, već i razvoja duševnog oboljenja.

Prema usaglašenom nalazu i mišljenju veštaka kod oštećenog postoji naročito težak invaliditet kada se imaju u vidu trajne i nepopravljene teške fizičke i psihičke promene, a postoji i naruženost teškog stepena, zbog gubitka dela ekstremiteta, što narušava kompletan estetski izgled. Kod oštećenog postoje takve promene na telu koje kod drugih lica mogu izazvati gađenje, averziju i druge negativne emocije u nekim životnim situacijama, ukoliko nije pokriven patrljak.

Pre povređivanja oštećeni je bio stub kuće, dobar suprug i roditelj. Tokom trajanja ovog postupka njegovo zdravstveno stanje se nije poboljšalo, već naprotiv ono se pogoršava zbog čega je predložena ponovna operacija. Psihičko zdravlje oštećenog i dalje nije dobro, koristi lekove za smirenje, depresivan je, ni sa kim se ne druži, što je suprotno njegovom ponašanju pre povređivanja.

Tužilja AA je supruga oštećenog. U vreme njegovog bolničkog lečenja redovno ga je obilazila, negovala, pomagala zdravstvenim radnicima u održavanju higijene i organizovala njegov odlazak u Beograd na lečenje. Zaposlena je, a nakon radnog vremena i u neradnim danima supruga kod kuće neguje i brine o njemu, tako što mu priprema hranu, pomaže da se obuče, kupa ga, vodi ga do kupatila da obavi fiziološke potrebe. Kada je na poslu oštećeni ostaje sam kod kuće i jede hranu koju mu ona pripremi i sam odlazi do kupatila i WC-a, ukoliko ga ne boli noga. Radi obavljanja fizioloških potreba koristi pomagala gusku i lopatu, koje supruga pripremi i ostavi pored njega, a kada se vrati sa posla isprazni i očisti navedena pomagala.

Tužilac BB, sin oštećenog, se u vreme povređivanja oca spremao za ... ... fakulteta u ..., obilazio je oca na lečenju u Beogradu dva puta mesečno. Teško je podneo očevo zdravstveno stanje, posebno saznanje da će ocu biti amputirana noga, a i danas mu je teško da gleda preostali neamputirani deo očeve noge i protezu, zbog čega dosta pati. Osnovne studije i master završio je u ... .... godine, živi u ... i traži posao, a kod oca u ... odlazi povremeno kada pomaže majci u obavljanju kućevnih i poljoprivrednih poslova.

Tužilja VV, ćerka oštećenog je u vreme povređivanja oca bila stara ... godina i pohađala je ... godinu gimnazije. Zbog štetnog događaja nije išla u školu sedam do deset dana, teško joj je pala činjenica da je ocu amputiran deo noge, zbog čega je plakala i patila kada je videla kako izgleda preostali deo noge i proteza. Nakon završene gimnazije upisala je ... fakultet u ... ... godine i nalazi se na ... godini studija, s tim što sada fakultet sada pohađa u ... . Teško joj je bilo što je otac nije posećivao na studijama, a što bi sigurno činio da se nije dogodio štetni događaj. Kada dođe kući otac pretežno leži, nije u mogućnosti da bilo šta radi, a ona pomaže svojoj majci u previjanju rane, pomaže ocu da se obuče, da se okupa. Zbog svega što preživljavaju kao porodica i sama ima psihičkih problema, zbog čega i danas ide kod psihologa.

Tužioci zbog fizičkog i psihičkog stanja supruga i oca od dana njegovog povređivanja i dalje trpe psihičke bolove, povećana je njihova psihička napetost i poremećena im je psihička ravnoteža. Supruga je svakodnevno angažovana oko pomoći oštećenog da brine o sebi, a deca oštećenog su, kada god dođu iz ... u porodičnu kuću, angažovani i oko pomoći ocu i oko poslova u kući i poljoprivredi koje je on ranije obavljao, jer on to više ne može da čini. Povređivanje i posledice povređivanja oštećenog su dovele do patnje tužilaca, a narušena je porodična atmosfera i sreća.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom člana 201. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da se povrede nastale kod oštećenog ĐĐ ne mogu podvesti pod „naročito težak invaliditet“ zbog čega je tužbeni odbio, kao neosnovan. Prema datim razlozima, celokupni telesni životni integritet oštećenog usled zadobijenih povreda nije narušen, jer on može da obavalja osnovne životne funkcije: da čuje, vidi, govori, jede, sedi, hoda uz pomoć pomagala, a pored navedenog kod njega ne postoje takve spoljašnje manifestacije i telesna oštećenja koja bi kod drugih ljudi izazvala strah, gađenje, zgražavanje i drugu negativnu reakciju.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, primenio materijalno pravo i prvostepenu presudu preinačio tako što je tužbeni zahtev usvojio.

Prema članu 201. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.

Prema iskustvu sudsko-medicinske prakse naročito teškim invalidom smatra se ono lice kome je telesni izgled tako narušen da je ono faktički nesposobno za obavljanje i osnovnih životnih funkcija, odnosno lice kome nedostaju pojedini delovi tela koji su vidljivi. Kod oštećenog lica naročito teški invaliditet dovodi do ometanja ili potpunog prekida radnog angažovanja ili školovanja, otežava socijalne i porodične odnose, bavljenje rekreativnim, kulturnim i drugim aktivnostima, a bitna pretpostavka pri određivanju naročito teškog invaliditeta jeste da ona, zbog izobličenja tela, deluje na socijalno (pre svega porodično) okruženje, izazivajući gađenje, zgražavanje, nelagodnost i tako izaziva pre svega duševne patnje bračnog druga, roditelja dece ili najbližih srodnika koji žive u istom domaćinstvu.

Naročito težak invaliditet je činjenica za čije utvrđenje je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, zbog čega se postojanje te činjenice nužno utvrđuje u sklopu obavljenog veštačenja.

U konkretnom slučaju, iz usaglašenog nalaza i mišljenja sudskih veštaka medicinske struke - doktora hirurga, ortopeda i neuropsihijatra je utvrđeno da kod oštećenog ĐĐ postoji naročito težak invaliditet, koji predstavlja uočljive promene nastale na telu oštećenog, a imajući u vidu trajne i nepopravljene teške fizičke i psihičke promene koje su nastale kao posledica povređivanja, da je ostala naruženost teškog stepena, zbog gubitka dela ekstremiteta, što narušava kompletan estetski izgled. U prilog tome govori i činjenica da je oštećenom kao posledica pretrpljene povrede umanjena životna aktivnost 65%, da mu je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti zbog čega je ostvario pravo na invalidsku penziju.

S toga je neosnovana trvrdnja tuženog, koju je isticao u toku postupka, a koju ponavlja i u reviziji da je invalidnost oštećenog lakog stepena i da ne opravdava dosuđenje tražene naknade štete.

Prilikom odlučivanja o postavljenom tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta člana porodice, pored utvrđene činjenice da kod člana porodice postoji naročito težak invaliditet, treba imati u vidu i ostale (subjektivne i objektivne) okolnosti konkretnog slučaja, naročito intenzitet i trajanje duševnih bolova koje članovi porodice oštećenog trpe.

U konkretnom slučaju tužioci žive u porodičnom domaćinstvu sa oštećenim i od nastanka štetnog događaja supruga svakodnevno, a deca oštećenog kad god su u mogućnosti da iz ... dođu u porodičnu kuću, su fizički angažovani oko brige i nege oštećenog i umesto njega obavljaju sve poslove koje on zbog trajnih pretrpljenih povreda više nije u mogućnosti da obavlja, tim pre što oštećeni nije ostvario pravo na tuđu negu i pomoć. Rana oštećenog i dalje curi i vlaži, bolno je osetljiva i tužioci je i dalje oštećenom previjaju. Pored pomoći koju mu svakodnevno pružaju oko rane i obezbeđivanja lekova, tužici ulažu i fizički napor oko pripremanja hrane, oblačenja, kupanja, vođenja do kupatila, pražnjenja i čišćenja pomagala koja koristi radi obavljanja fizioloških potreba, stavljanja i skidanja proteze i dr.

Zbog fizičkog i psihičkog stanja svog oca i supruga, tužioci svakodnevno trpe psihičke bolove, povećana je njihova psihička napetost, a poremećena im je psihička ravnoteža i samo zbog činjenice da je članu njihove najuže porodice teško narušen celokupni telesni izgled, jer mu nedostaje deo tela, a zbog sveukupno preživljenog narušena je porodična atmosfera i sreća.

Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je opravdano dosuđenje tužiocima tražene pravične novčane naknade po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta člana porodice kao vid kompenzacije za duševnu bol i tugu koju trpe, u iznosima koji su traženi tužbenim zahtevom, jer se njima ne pogoduje težanjama koje nisu spojive sa prirodom i društvenom svrhom ove naknade.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužiocima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić