Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4775/2018 od 25.07.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 4775/2018 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično su odbijene kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10591/17 od 23.04.2018. godine u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 239.701,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome nije uspeo u sporu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim delom drugostepene presude potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati novčane iznose na ime neisplaćenih penzija za period od 16.01.2012. godine do 31.12.2017. godine, zbog umanjenja za iznose penzija koje je u tom periodu tužilac primao na Kosovu od kosovske penzijske administracije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, sa ciljem da se na taj način ujednači sudska praksa.

Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 974/2012 od 07.03.2013. godine, na koju se tužilac poziva u reviziji, doneta je u sporu u kojem nije bio istaknut materijalnopravni prigovor zastarelosti potraživanja od strane tuženog, a kako sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti, to se ova presuda ne zasniva na istom činjeničnom i pravnom stanju na kojem je zasnovana pobijana drugostepena presuda, te ista nije relevantan primer različite sudske prakse.

Takođe, presuda Evropskog suda za ljudska prava Grudić protiv Srbije od 17.04.2012. godine (predstavka broj 31925/08) ne suspenduje primenu pravila o zastarelosti tužiočevog potraživanja. U presudi Evropskog suda za ljudska prava Skenderi i drugi protiv Srbije od 27. jula 2017. godine (po predstavkama br. 15090/08, 27952/10, 35372/10, 35374/10 i 47575/12), Evropski sud za ljudska prava primećuje da je trogodišnji rok u pitanju (pitanje koje se nije postavilo u slučaju Grudić) bio predviđen članom 376. Zakona o obligacionim odnosima i stoga zakonit, jer je služio legitimnom cilju, odnosno obezbeđivanju pravne sigurnosti i pravosnažnosti (isto u predmetu Čekić i dr. protiv Hrvatske-predstavka broj 15085/02, u odnosu na trećeg i četvrtog aplikanta).

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ove odluke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi naknade štete podneta je 03.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela predstavlja iznos od 1.175.232,60 dinara, za koji je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev, a koji iznos po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 9.959,00 evra.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku revizija tužioca odbačena, kao nedozvoljena, u stavu drugom izreke ove odluke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić