Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete, zbog štetnog događaja od 02.07.2016. godine, koji se odigrao na javnoj manifestaciji „Pile fest “ koja se tradicionalno održava u mestu Žitište, na otvorenom prostoru u prisustvu većeg broja ljudi, u letnjoj bašti na javnom mestu, kada je BB rafalnom paljbom ispalio 26 metaka i lišio života 5 lica i ranio 21 lice, a među ubijenima je bila i sestra tužilje, zbog čega postoji posebna odgovornost države za štetu nastalu prilikom javne manifestacije na osnovu odredbe člana 180. stav 1 . ZOO, jer su za to nadležni organi tužene, prema odredbama člana 30. stav 2 i 3 Zakona o policiji, bili dužni da obezbede određeni stepen bezbednosti učesnika ovakve manifestacije koja se održavala na otvorenom prostoru, pri čemu tužilja kao njen slučajni učesnik, ni njena pokojna sestra, nisu svojom radnjom doprinele da dođe do štetnog događaja.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 180. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na posebne slučajeve odgovornosti države usled akata nasilja i terorističkih akata, kao i prilikom javnih i manifestacija) i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda, a tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 21.12.2023. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.200.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković