U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Pavlov, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2710/22 od 10.11.2022. godine, u sednici održanoj 26.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2710/22 od 10.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 253/2022 od 16.09.2022. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade za oduzeto zemljište na parceli br. .. k.o. Veternik isplati 6.848.553,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na parceli br. .. k.o. Veternik izvrši upis javne svojine u svoju korist. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 450.375,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2710/22 od 10.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik u 1/1 dela kat.parc. br. .., površine 414 m2, upisane u LN br. .. k.o. Veternik (po načinu korišćenja) kao njiva 2. klase i kao zemljište u građevinskom području u Ulici ... u Veterniku. Pravo svojine je stekao po osnovu nasleđivanja iza njegovog oca, sada pok. BB. Predmetna parcela je nastala cepanjem kat.parc. br. .. k.o. Veternik. Planom generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 34/2017) i Planom detaljne regulacije Adica u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 22/2019) navedena parcela namenjena je za površinu javne namene – saobraćajnu površinu u Ulici ..., u Adicama, u Novom Sadu. Prema informaciji o lokaciji kat.parc. br. .. predstavlja izdvojenu parcelu planiranu u potpunosti za površinu javne namene - saobraćajnu površinu i spajanjem sa kat.parc. br. .. i .. i delom kat.parc. br. .. k.o. Veternik planirana je za realizaciju Ulice ... u Adicama, u Novom Sadu. Parcela je prema faktičkom stanju privedena planskoj nameni, koristi se kao saobraćajna površina u ul. ... (na način bliže naveden u prvostepenoj presudi). Lokalitet predmetne parcele je opremljen elektroenergetskom, kanalizacionom, gasovodnom i telekomunikacionom mrežom. Saobraćajnica kat.parc. br. .. je asfaltirana, a sa obe strane ulice su sagrađeni stambeni porodični i poslovni objekti.

Visina tržišne vrednosti predmetnih parcela utvrđena je ocenom nalaza i mišljena veštaka geodetske struke, koja iznosi 16.542,40 dinara/m2, što za ukupnu površinu parcele od 414 m2 iznosi 6.848.553,60 dinara. Postupak eksproprijacije za predmetne parcele nije vođen, a tužiocu niti njegovom pravnom prethodniku nije isplaćena naknada za faktički oduzeto zemljište.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi stekao pravo javne svojine na predmetnoj parceli i tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu za predmetne katastarske parcelu u obimu koji je priveden nameni nalazeći da se tužilac ne može koristiti svojim svojinskim ovlašćenjem na navedenim katastarskim parcelama zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014), koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije naselja mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 27/15 od 16.06.2015. godine), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i drugo).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 105/2014), propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kat.parc. br. .. upisana u LN br. .. k.o. Veternik na kojoj je tužilac vlasnik sa udelom 1/1 dela, planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu i saobraćajnicu (na način bliže naveden u obrazloženju ove odluke) koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jeste ulica koja ima svoj naziv – Ulica ... . U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu i zaštitno saobraćajno zelenilo, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine izuzme iz poseda ranijeg korisnika i za to mu isplati odgovarajuću naknadu, a upiše u javne knjige svoje pravo svojine na istom.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja i zaštitno saobraćajno zelenilo (član 2. tačka 12. i 38. Zakona o javnim putevima) i na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilac kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocu je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta (u visini odmrenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka), shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kako je utvrđeno da se predmetne katastarske parcele koriste kao ulica, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava jer tuženi ni jednom pravnom ili faktičkom radnjom nije deposedirao tužioca te da je sporno zemljište određeno za javnu - saobraćajnu površinu planskim aktom koji je donet posle formiranja i izgradnje ulice, čime je ustvari prihvaćeno zatečeno stanje.

Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković