.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 413/2025
30.01.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ališić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., koje zastupa Dragana Filipović, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/24 od 11.09.2024. godine, u sednici veća održanoj 30.01.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/24 od 11.09.2024. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 197/23 od 09.04.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i zabranjeno tuženom BB iz ... da priđe tužilji na udaljenosti manjoj od 50 metara, da prilazi mestu prebivališta tužilje u ..., ulica ... broj .., osim u slučaju preuzimanja pošte iz poštanskog sandučeta koje se nalazi na spoljnom delu kapije do ulice, da kontaktira tužilju neposredno, putem telefona, sms poruka, vibera, te je naloženo tuženom da se uzdrži od svakog daljeg uznemiravanja i ugrožavanja duševnog zdravlja i spokojstva tužilje. Mere zaštite od nasilja u porodici će trajati godinu dana od dana donošenja prvostepene presude, a žalba ne zadržava njeno izvršenje. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženu VV kojim je tražila da se tuženoj naloži da se uzdrži od svakog daljeg uznemiravanja i ugrožavanja duševnog zdravlja i spokojstva tužilje. Obavezan je tuženi BB da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 283.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Obavezana je tužilja da tuženoj VV nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 233.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/24 od 11.09.2024. godine, žalbe su delimično usvojene, delimično odbijene i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Potvrđena je u preostalom nepreinačenom delu. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju u delu koji se odnosi na tuženu VV, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitijući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su majka i sin, dok je tužena VV supruga tuženog, a snaha tužilje. Parnične stranke su živele u istoj kući u ... na adresi ... broj .. do februara 2019. godine kada su se tuženi sa maloletnom decom iselili iz kuće. Između tužilje i tuženog BB postoji višegodišnji kontinuitet poremećenih međusobnih odnosa koji je kulminirao prilikom iseljenja tuženih februara 2019. godine, ali se nastavio i 11.03.2023. godine, povodom kog događaja je tuženom izrečena hitna mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja, ovde tužilju, nakon čega tuženi više nije uznemiravao tužilju. Tužena, VV nije vršila nikakav vid nasilja prema tužilji, a nedostatak bilo kakvog kontakta između tužilje i tužene, pri čemu tužena iskazuje da nema ni nameru da sa tužiljom kontaktira, ukazuje da se ne može očekivati ni u budućnosti da dođe do nasilja od strane tužene prema tužilji i ne postoji neposredna opasnost od vršenja nasilja.
Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev u odnosu na tuženog BB, dok su u odnosu na tuženu VV odbili tužbeni zahtev nalazeći da tužilja nije dokazala da je tužena vršila bilo kakav vid nasilja prema tužilji, kao i da dosadašnje ponašanje tužene prema tužilji jasno ukazuje da tužena nema nameru da sa tužiljom ubuduće ostvaruje bilo kakav kontakt, te da se nisu ispunili uslovi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.
Po nalaženju Vrhovnog suda, revizija tužilje nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava.
Stav nižestepenih sudova kod ocene da je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu VV neosnovan, zasnovan je na pravilnoj primeni materijalnog prava i stoga je prihvaćen od strane Vrhovnog suda.
Članom 10. stav 1. Porodičnog zakona propisana je opšta zabrana nasilja u porodici. Stavom 2. navedenog člana propisano je da svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na zaštitu od nasilja u porodici. Članom 197. Porodičnog zakona, u stavu 1., propisano je da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a u stavu 2. imenovani su pojedini vidovi nasilja u porodici.
Mere porodično-pravne zaštite propisane članom 198. Porodičnog zakona imaju preventivni karakter. Izriču se tek u slučaju utvrđenja da je nasilje u porodici vršeno i da je tražena zaštita svrsishodna. Ovde to nije slučaj.
U konkretnom slučaju, tužena VV nije pokazala ponašanje kojim bi ugrozila spokojstvo, duševno zdravlje i telesni integritet tužilje. Nedostatak bilo kakvog kontakta između tužilje i tužene, pri čemu to što tužena pokazuje da nema ni nameru da sa tužiljom kontaktira upravo ukazuje na odsustvo nasilja u porodici od strane tužene prema tužilji. Stoga tužilja nije ugrožena ponašanjem tužene, pa nije svrsishodno ni opravdano izricanje tražene mere zaštite tužilje.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje neosnovana, te da nisu ispunjeni uslovi za pružanje pravne zaštite tužilji u odnosu na tuženu VV u smislu člana 197. Porodičnog zakona.
Revizijom se napada utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužilja nije uspela u postupku po reviziji.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
