Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4142/2020
14.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kolarić, advokat iz ..., protiv tužene OTP banka AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 131/2020 od 20.05.2020. godine, u sednici od 14.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 131/2020 od 20.05.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 131/2020 od 20.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 733/19 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je ništava odredba člana 2. st. 2. tačka 1. tač. 5. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza br. .. od 23.12.2015. godine, zaključenog između parničnih stranaka, kojom su propisani administrativni troškovi banke u iznosu od 19.000,00 dinara, jednokratno, plativo na dan puštanja kredita u tečaj. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji na ime neosnovanog obogaćenja isplati 19.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 32.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 131/2020 od 20.05.2020. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 87/18). Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, po kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.