Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đilas, advokat iz ..., protiv tužene BB AD ..., čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1452/18 od 22.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 07.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1452/18 od 22.11.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1452/18 od 22.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinica u Kuli P 82/18 od 28.09.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke utvrđena je ništavost odredbe člana 5. tačka 1. podtačka 1. ugovora o gotovinskom kreditu (bez valutne klauzule) broj ... zaključenog dana 13.10.2014. godine između parničnih stranaka, što je tužena dužna trpeti i priznati i obavezana je tužena da isplati tužilji iznos od 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke utvrđena je ništavost odredbe člana 5. tačka 1. podtačka 1. ugovora o gotovinskom kreditu broj ... zaključenog dana 28.07.2016. godine između parničnih stranaka, što je tužena dužna trpeti i priznati i obavezana je tužena da isplati tužilji iznos od 11.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.07.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke utvrđena je ništavost odredbe člana 5. tačka 1. podtačka 1. ugovora o gotovinskom kreditu broj ... zaključenog dana 26.07.2017. godine između parničnih stranaka, što je tužena dužna trpeti i priznati i obavezana je tužena da isplati tužilji iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.07.2016. godine do isplate. Stavom šestim izreke obavezana je tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 82.070,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1452/18 od 22.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojena je žalba tužilje i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinica u Kuli P 82/18 od 28.09.2018. godine tako što je obavezana tužena da pored dosuđenih troškova isplati tužilji još iznos od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamtom na način i pod uslovima kao u prvostepenoj presudi. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u nepreinačenom usvajajućem delu. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da naknadi tužilji (greškom napisano „tuženoj“ ) troškove žalbenog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2.istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivnje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda ne odstupa od pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita koji je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine. Prema tom pravnom stavu, iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. Tužena, iako je na njoj bio teret dokazivanja, nije pružila dokaze da je postupila u skladu sa navedenim pravnim stavom. Zato, ni u slučaju da je dozvoljeno odlučivanje o reviziji tužene u smislu člana 404. ZPP, ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 24.01.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 46.000,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 22.11.2018. godine.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić