U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada i JP „Poslovni prostor – u likvidaciji“ iz Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Balj, advokat iz ..., BB iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ..., VV iz ..., GG iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ..., DD iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ..., ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ..., EE iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ..., ŽŽ iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ... i ZZ iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ..., radi predaje u posed, odlučujući o reviziji tužioca Grada Novog Sada, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 463/18 od 07.03.2018. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 463/18 od 07.03.2018. godine, tako što se odbijaju žalbe tuženih AA iz ..., BB iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ... i ZZ iz ... i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5988/15 od 09.11.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca Grada Novog Sada za naknadu troškova revizije.

ODBIJA SE zahtev tuženog AA za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5988/15 od 09.11.2017. godine, obavezani su tuženi da tužiocima predaju u posed prazan od lica i stvari sa pripadajućim ključevima, deo prizemlja poslovne zgrade za koju nije utvrđena delatnost koja se nalazi na parceli broj .., upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ..., na adresi ... broj .., koji u prirodi predstavlja poseban deo poslovne zgrade i to prostorije koje se nalaze sa prednje strane zgrade od početka zgrade, sa desna na levu stranu zgrade, zaključno sa četvrtim prozorom, gledano iz pravca ..., kao i da tužiocima naknade troškove postupka i to Republici Srbiji u iznosu od 36.000,00 dinara, a ostalima u ukupnom iznosu od 72.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 463/18 od 07.03.2018. godine, u prvom stavu izreke, usvojena je žalba tuženih AA BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tužene da tužiocima predaju u posed prazan od lica i stvari sa pripadajućim ključevima, deo prizemlja poslovne zgrade za koju nije utvrđena delatnost koja se nalazi na parceli broj .. upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ..., na adresi ... broj .., koji u prirodi predstavlja poseban deo poslovne zgrade i to prostorije koje se nalaze sa prednje strane zgrade od početka zgrade, sa desna na levu stranu zgrade, zaključno sa četvrtim prozorom, gledano iz pravca ..., a tužioci su obavezani da tuženima naknade troškove postupka i to AA u iznosu od 83.650,00 dinara, a BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ u iznosu od 165.400,00 dinara. U drugom stavu izreke, obavezani su tužioci da tuženima naknade troškove žalbenog postupka i to AA u iznosu od 33.000,00 dinara, a BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ u iznosu od 132.000,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilac Grad Novi Sad je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi AA je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija dozvoljena i osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporni poslovni prostor u zgradi u ulici ... broj .. u ..., poveren je od strane Grada Novog Sada na upravljanje tužiocu JP „Poslovni prostor“ iz Novog Sada, koji je potom, dana 02.10.2006. godine, sa DOO „Bomid“ iz Novog Sada zaključio ugovor o zakupu ovog poslovnog prostora na tri godine. Međutim, tuženi se nalaze u posedu dela predmetne poslovne zgrade bez pravnog osnova od 08.05.2012. godine, a u ovaj prostor su ušli u nameri da se bave humanitarnim radom, edukacijom mladih i organizovanjem tribina kao članovi neformalnog udruženja „II“. Kada su ušli u ovaj poslovni prostor, isti je bio ruiniran i napušten. Iako su znali da je u vlasništvu Grada Novog Sada i da njime upravlja JP „Poslovni prostor“, smatrali su da nema potrebe da ih obaveštavaju o ulasku u ovaj prostor, zaključujući da se radi o napuštenom objektu. JP „Poslovni prostor“ je 21.08.2014. godine fotografisao predmetni poslovni prostor, promenio brave na istom i zapečatio ga. Ubrzo nakon toga, dana 05.09.2014. godine, osnovano je Udruženje „II“, a kao zastupnik udruženja je u registar APR upisan tuženi AA. Dana 19.09.2014. godine tuženi su podneli tužbu radi smetanja državine protiv JP „Poslovni prostor“. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 7310/14 od 09.12.2014. godine utvrđeno je da je JP „Poslovni prostor“ izvršio čin smetanja poseda tako što je AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ onemogućio u poslednjoj i mirnoj državini nepokretnosti koja u prirodi predstavlja posebni deo poslovne zgrade za koju nije utvrđena delatnost površine 599 m2 u ulici ... broj .., na parceli .. KO ..., i to prostorije zgrade koja se nalaze sa prednje strane zgrade i prostiru od početka zgrade sa desne na levu stranu zgrade, zaključno sa četvrtim prozorom, sve gledano iz pravca ..., kao i svih pokretnih stvari koje se nalaze u ovim prostorijama, tako što je 21.08.2014. godine promenio postojeće brave na dvoje opisanih ulaznih vrata. JP „Poslovni prostor“ je obavezan da im odmah omogući nesmetanu državinu nepokretnosti predajom ključeva, s tim da se ubuduće uzdrži od svakog vida smetanja državine na predmetnoj nepokretnosti i pokretnih stvari koje se u njoj nalaze. JP „Poslovni prostor“ je 30.12.2014. godine predao ove prostorije sa svim zatečenim predmetima tuženima, odnosno njihovom punomoćniku Stevanu Rajiću po osnovu punomoćja i rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu P 7310/14 od 09.12.2014. godine, a tom prilikom je sačinjen zapisnik o primopredaji poslovnog prostora. Tuženi su ponovo ušli u posed predmetne nepokretnosti 30.12.2014. godine. Potom se dopisom od 31.03.2015. godine JP „Poslovni prostor“ obratio tuženima pozivajući ih da predaju ove nepokretnosti očišćene od lica i stvari sa ključevima, njegovim ovlašćenim radnicima, pod pretnjom pokretanja sudskog postupka za naknadu štete. Dopis su tuženi AA, VV, EE i ZZ primili 03.04.2015. godine, tuženi BB je obavešten istog dana, ali nije podigao pošiljku, tuženi DD i ĐĐ su ga primili 06.04.2015. godine, GG 07.04.2015. godine, a ŽŽ 09.04.2015. godine. Međutim, niko od tuženih nije postupio po ovom dopisu i ključeve nisu vratili u ostavljenom roku. Dana 09.07.2015. godine objavljen je članak pod nazivom „Novosadskom društvenom centru ponovo preti izbacivanje“ u kome se navodi da su, nakon sudskog procesa iz 2014. godine, aktivisti „II“ ponovo počeli da rade u predmetnom prostoru. Potom je dana 20.10.2016. godine, na internet stranici ... objavljen članak u kome se spominje požar koji se desio u ovom poslovnom prostoru korišćenom od strane aktivista iz „II“, a koji su prethodno oni zauzeli, sredili i koristili.

Navedeno činjenično stanje utvrđeno je pravilnom ocenom dokaza, za koju su dati jasni i potpuni razlozi. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanoj presudi.

Naime, prvostepeni sud je zaključio da su tuženi imali državinu spornog poslovnog prostora, s obzirom da su uspeli u postupku za smetanje poseda, da je im posle toga tužilac trećeg reda predao ključeve od ovog poslovnog prostora i da je prvotuženi upisan kao zastupnik udruženja u okviru koga tuženi organizuju aktivnosti u predmetnom prostoru, pa kako tuženi imaju faktičku vlast nad ovim poslovnim prostorom, to tužioci kao vlasnici, odnosno korisnici, imaju pravo da traže da im se sporni poslovni prostor vrati, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud nalazi da je od posebnog značaja okolnost da se u spornom objektu desio požar oktobra 2016. godine, da je objekat do te mere izgoreo da je postao neuslovan za korišćenje i da je zbog toga neprihvatljiv zaključak prvostepenog suda da se radi o prostoru u državini tuženih, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan. Ovo sve iz razloga što se tuženi ne nalaze u državini ovog objekta, tj. radi se napuštenom i neupotrebljivom objektu koji stoga nije predmet državine, u kom slučaju je neosnovano zahtevati sudsku zaštitu predajom stvari.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak drugostepenog suda ne može prihvatiti, te da su osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanoj presudi.

Odredbom člana 47. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da pravo svojine prestaje propašću stvari, a odredbom stava 2. istog zakona, propisano je da na ostatke propale stvari vlasnik zadržava pravo svojine. Odredbom člana 46. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da pravo svojine prestaje napuštanjem stvari, a odredbom stava 2. istog zakona, propisano je da se stvar smatra napuštenom kada njen vlasnik na nesumnjiv način izrazi volju da ne želi više da je drži.

Tuženi su zapisnički preuzeli sporni prostor nakon okončanja postupka za smetanje poseda, a činjenicu da im je tužilac trećeg reda predao u posed sporni prostor postupajući po rešenju suda nisu osporavali. S druge strane, tužioci su isticali da je predmetni poslovni prostor samo delimično oštećen naknadnim požarom (tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.06.2015. godine), da je i dalje uslovan za korišćenje, te da je odluka drugostepenog suda nepravilna, jer se radi o objektu nad kojim se može imati pravo državine.

Tvrdnja tuženih da su poslovni prostor napustili posle dokazane činjenice da su zapisnički preuzeli prostor nije dovoljna da bi sud mogao tužene lišiti pasivne legitimacije u ovom postupku. Naime, bilo bi besmisleno podnošenje tužbe za predaju nepokretnosti ukoliko bi nakon podnete tužbe tuženi napustio nepokretnost, a da je prethodno dokazano da je istu bespravno držao na štetu vlasnika i korisnika u vreme podnošenja tužbe.

Tužilac JP „Poslovni prostor u likvidaciji“ ima pravo da traži predaju stvari kao korisnik, u smislu člana 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojom je propisano je se nezavisno od spora za smetanje državine može tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu.

Iz iznetih razloga je revizija tužioca usvojena, a pobijana presuda preinačena, tako što je žalba tuženih odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

Na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke.

Revident je tražio troškove revizije, ali samo uopšteno i nije opredelio njihovu visinu, pa je takav zahtev neodređen, što je suprotno odredbi člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Stoga isti nisu dosuđeni i odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić