Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 80/20 od 10.06.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava odredba člana 12. Ugovora o kreditu od 15.06.2007. godine i obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 8.562,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.07.2007. godine do isplate i odredba člana 3. Aneksa III Ugovora o stambenom kreditu za smanjenje kamatne stope broj ...-...-... . ... i obaveže tužena da tužiocu vrati iznos od 5.000,00 dinara koji je naplaćen po osnovu ništave odredbe, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2018. godine do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara, kao i troškove žalbenog postupka u iznosu od 19.544,96 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20, u daljem tekstu: ZPP), s obzirom da su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj situaciji, što ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao korisnik kredita i tužena kao davalac kredita su dana 15.06.2007. godine zaključili ugovor o kreditu za kupovinu stambenog objekta uz korišćenje sredstava iz budžeta RS, kojim su tužiocu odobrena sredstva kredita u iznosu od 21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u korišćenje, a članom 12. tog ugovora se obavezao tužilac da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva isplati tuženoj jednokratnu naknadu u visini od 0.50% od iznosa dobijenog kredita. Dana 11.07.2007. godine tužena je umanjila kreditni iznos tužiocu za iznos od 0,50%, odnosno za iznos od 8.562,75 dinara. Tužilac i tužena su dana 24.01.2018. godine zaključili Aneks III ugovora o stambenom kreditu za smanjenje kamatne stope, prema kojem se tužilac obavezao da plati tuženoj jednokratnu naknadu u visini od 5.000,00 dinara na osnovu izmene uslova otplate kredita bez ikakvog obrazloženja koji troškovi obuhvataju navedeni iznos naknade.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom čl. 74, 103. stav 1., 104. stav 1., 105. stav 1. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, jer je ponašanje tužene u suprotnosti sa čl. 12 i 15 ZOO.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev odbio, kao neosnovan. Pozvao na član 371. Zakona o obligacionim odnosima i našao da je potraživanje tužioca zastarelo, jer je tužilac tuženom isplatio naknade 2007. i 2008. godine, a tužba je podneta nakon isteka roka od 10 godina (24.07.2019. godine). Iz tog razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti ugovornih odredbi o jednokratnoj naknadi za obradu kreditnog zahteva na teret korisnika kredita i za povraćaj naplaćenog po tim ugovornim odredbama.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 110. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pravo na isticanje ništavosti ne gasi. Na osnovu citirane zakonske odredbe, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je ocenio da je prigovor zastarelosti osnovan. Naime, pravo na isticanje ništavosti ne zastareva, a rok zastarelosti potraživanja počinje da teče prvog dana posle dana presuđenja, kao dana kada je utvrđena ništavost odredbe predmetnog ugovora, u smislu člana 361. ZOO i traje 10 godina u smislu člana 371. istog zakona.

Vrhovni kasacioni sud prihvata stav da je banka finansijska organizacija koja svoju delatnost obavlja u cilju sticanja dobiti. Pri tom, u vidu ima da banka profit ostvaruje ugovaranjem i naplatom kamate. Ugovorom o kreditu korisnik se obavezuje da banci plaća određenu naknadu za korišćenje njenog novca u vidu ugovorene kamate.

U ugovoru o kreditu navode se nominalna i efektivna kamatna stopa, što u smislu člana 19. stav 1. tačka 6. i 7. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predstavlja obavezne elemente ugovora o kreditu. Nominalna kamatna stopa označava kamatnu stopu izraženu kao fiksni ili promenljivi procenat koji se na godišnjem nivou primenjuje na iznos povučenih kreditnih sredstava (član 2. tačka 10), a godišnja efektivna kamatna stopa iskazuje ukupne troškove kredita i drugih finansijskih usluga koje plaća odnosno prima korisnik tih usluga, pri čemu su ti troškovi izraženi kao procenat ukupnog iznosa ovih usluga na godišnjem nivou (član 2. tačka 21).

U konkretnom slučaju, pored ostalog, ugovorena je i jednokratna naknada za obradu kredita u iznosu od 0,5% od iznosa odobrenog kredita, kao i ostali poimenice određeni troškovi koji padaju na teret korisnika kredita.

Odredbama člana 42. i 43. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“ br. 107/05,...14/15) propisano je da Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozita i drugih kreditnih poslova. Zakonom nije isključeno pravo banke na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova, ali je propisana obaveznost postupanja banaka po odlukama i uputstvima koja donese Narodna banka Srbije u vršenju svojih na zakonu zasnovanih ovlašćenja.

Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite od 30.06.2006. godine („Sl. glasnik RS“ br.57/06, na snagu stupila 01.10.2006. godine), Narodna banka Srbije propisala je jedinstveni obračun objavljivanja troškova kamata i naknada bankarskih usluga po osnovu depozitnih kreditnih poslova (efektivna kamatna stopa) kao i bližih uslova i načina obaveštavanja klijenta banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz člana 4. Zakona o bankama. Efektivna kamatna stopa iskazuje se u procentima i važi od dana obračuna. Tačkom 5. navedene odluke je predviđeno da ponuda banke koja se odnosi na depozite koje banka prima odnosno kredite koje odobrava treba da jasno i nedvosmisleno sadrži sledeće podatke: 1) podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to visinu nominalne kamatne stope na depozit odnosno kredit, iznos naknade i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku polaganja depozita odnosno odobravanja kredita, iznos naknade i troškova koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o depozitu odnosno kreditu; 2) podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to: kriterijume za revaloziraciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, podatak o stranoj valuti kojem se kredit indeksira ili drugi kriterijumi za revalorizaciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realiczije ugovora o depozitu odnosno kreditu, troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja i druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove upisa u registar kod nadležnog organa, troškove pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškove pribavljanja uverenja potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškove kreditnog biroa i druge. Ovi podaci iz tačke 1. treba da budu navedeni i iskazani u ponudi tog stava, tako da klijent nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu što se tiče bilo kog elementa tih podataka. Podatke iz stava 1. ove tačke banka dostavlja klijentima na način propisan uputstvom iz tačke 11. odluke. Pri zaključivanju ugovora o kreditu banka na osnovu tačke 7. stav 2. odluke uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana otplate kredita i pregled bitnih elemenata kredita koji sadrži podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope kao i one koji se ne uključuju u taj obračun. Podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope su iznos kredita, period otplate, nominalna kamatna stopa, efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate koja se plaća u toku korišćenja kredita, ukupan iznos drugih troškova koje klijent treba da plati u toku korišćenja kredita i iznos otplatne rate dok se u obračun efektivne kamatne stope ne uključuju podaci iz tačke 5. stav 1. odredaba ove odluke.

Na osnovu izloženih i citiranih tačaka Odluke može se zaključiti da postoje četiri vrste troškova bankarskog kredita i to: troškovi koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, troškovi koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora i ostali troškovi navedeni u tački 5. stav 1. odredba pod 2. alineja 3. odluke (troškovi procene vrednosti stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja potrebnih isprava i drugi troškovi). Prve dve vrste troškova ulaze u obračun efektivne kamatne stope dok se druge dve vrste troškova ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope već se iskazuju samostalno.

Iz navedenog proizlazi da efektivna kamatna stopa u sebi sadrži naknade i troškove koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu a koji su poznati prilikom njegovog obračuna. S obzirom na to da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita, a da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita, ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Nezavisno od toga da li su iskazani u nominalnom ili procentualnom iznosu, naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Kao protivno prinudnim propisima, ugovaranje zasebne naplate u fiksnom iznosu, kao u ovom slučaju , je ništavo u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Posledica delimične ništavosti ugovora je obaveza vraćanja naplaćenog po ništavoj odredbi ugovora, u smislu člana 104. ovog zakona.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužiocu koji je uspeo u postupku po reviziji, saglasno odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka i to za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, takse na reviziju u iznosu od 4.885,00 dinara i takse na odluku po reviziji u iznosu od 7.328,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi, zbog čega je primenom člana 165. ZPP doneta odluka kao u stavu trećem izreke.

Tuženoj ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić