.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 421/2021
14.07.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Milović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno prvobranilaštvo, i „Medoprodukt“ DOO iz Donjeg Tavankuta, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/20 od 08.10.2020. godine, u sednici od 14.07.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/20 od 08.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 1005/2019-38 od 20.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi njegovo pravo svojine na stanu u ... opisanom izrekom na kp .. u listu nepokretnosti .. KO ... . Stavom drugim izreke usvojen je eventualni tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilac ima pravo korišćenja stana navedenog izrekom na katastarskoj parceli .. u listu nepokretnosti .. KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i dozvle da tužilac svoje pravo upiše u javne knjige. Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od po 30.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/20 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke usvojena je žalba tužene Republike Srbije i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da ima pravo korišćenja stana u ... opisanog izrekom, što bi tuženi bili dužni da priznaju i dozvole da tužilac svoje pravo upiše u javne knjige, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka. Tužilac je obavezan da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Budući da je revizija tužioca dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 30.01.1986. godine, zaključen je Ugovor o razmeni stanova između SFRJ – SSNO, VP .. i „Peščara“ RO za poljoprivrednu prizvodnju, OOUR „Medoprodukt“, kojim je navedena vojna pošta prenela pravo korišćenja stambene zgrade iz vojno-stambenog fonda u ..., Ulica ... broj .., u korist navedene redne organizacije. Dana 31.01.1986. godine sačinjen je zapisnik o primopredaji stanova iz navedenog ugovora, i istog datuma je OOUR „Medoprodukt“ ušao u posed stambene zgrade. Dana 13.06.2018. godine, zaključen je Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između preduzeća „Medoprodukt“ DOO kao prodavca i tužioca kao kupca, kojim je tužilac kupio stan u stambenoj zgradi koja je bila predmet ugovora o razmeni stanova. Navedena stambena zgrada upisana je u list nepokretnosti br. .. KO ... kao državna svojina Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojska Republike Srbije.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi njegovo pravo korišćenja na spornom stanu u stambenoj zgradi u ... .
Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac u postupku nije dokazao da je tuženi „Medoprodukt“ DOO iz Donjeg Tavankuta pravni sledbenik preduzeća „Peščara“ RO za poljoprivrednu proizvodnju, OOUR „Medoprodukt“ iz Tavankuta. Tužilac je dana 13.06.2018. godine zaključio Ugovor o kupoprodaji kao kupac sa tuženim kao prodavcem, ali navedeni ugovor nije zaključen u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ 93/2014 ... 6/2015), zato što nije sačinjen u obliku javno-beležnički potvrđene isprave, a Zakon o prometu nepokretnosti ne predviđa mogućnost konvalidacije ugovora koji nije zaključen u odgovarajućoj formi. Budući da se od stupanja na snagu Zakona o stanovanju („Službeni glsnik RS“ broj 50/92) stambene zgrade i stanovi koriste po osnovu prava svojine i zakupa, neosnovan je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac na spornom stanu stekao pravo korišćenja.
Ne može se prihvatiti revizijski navod tužioca da je opšte poznata činjenica da je tuženo preduzeće pravni sledbenik RO „Peščara“, jer se to ne može smatrati opšte poznatom činjenicom, odnosno činjenicom koju parnične stranke mogu učiniti nespornom, u smislu člana 230. stav 4. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
