U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Đorđević, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Popović-Radulaški, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2057/19 od 23.05.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog BB iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2057/19 od 23.05.2019. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P br.1862/16 od 21.06.2018. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 29.03.2018. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o hipoteci – kreditu zaključen između tuženih BB kao zajmodavca i VV kao zajmoprimca dana 24.04.2008. godine, overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu, pod Ov br.10385/8 i to u delu iznosa zajma preko 3.280.000,00 dinara, što je u trenutku zaključenja ovog ugovora predstavljalo protivvrednost novčanog iznosa od 40.000 evra odnosno član 1. Ugovora kojim su ugovorne strane konstatovale da je zajmodavac navedenog dana isplatio zajmoprimcu iznos od 8.200.000,00 dinara, što je u trenutku zaključenja ugovora o zajmu predstavljalo protivvrednost od 100.000 evra po prodajnom kursu NBJ, te da se zajmoprimac obavezao da će iznos zajma vratiti najkasnije do 24.04.2009. godine, kao i član 2. ugovora kojim je konstatovano da su se ugovorne strane sporazumele da iznos zajma iz člana 1. ovog ugovora, zajmoprimac vrati zajmodavcu najkasnije do 24.04.2009. godine i to u 11 rata u iznosima od po 1.000 evra, u konkretno označenim datumima, a da 12 rata bude u iznosu od 89.000,00 evra do 24.04.2009. godine čime će iznos zajma biti u potpunosti vraćen u evrima ili u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom prodajnom kursu NBS na dan isplate, a da se za svaku isplatu sačini posebna priznanica između ugovorača. Stavovima trećim i četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a odbijen je zahtev prvotuženog za plaćanje sudske takse na odgovor na tužbu u ratama.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2057/19 od 23.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog BB iz ... i navedena prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke je odbačena kao nedozvoljena njegova žalba izjavljena protiv opomene za plaćanje sudske takse.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to u odbijajućem delu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan revizijski navod o učinjenoj bitnoj povredi iz tačke 10. citirane zakonske odredbe jer u ovom postupku nije odlučeno o tužbenom zahtevu o kojem je ranije zaključeno sudsko poravnanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao zajmoprimac i tuženi BB kao zajmodavac zaključili su 24.04.2008. godine usmeni ugovor o zajmu iznosa od 40.000 evra uz obavezu zajmoprimca da taj iznos vrati u roku od godinu dana, sa kamatom od 5% na mesečnom nivou. Kao obezbeđenje vraćanja pozajmljenog novca tuženi BB i tužena VV, koja je rođena sestra tužioca, zaključili su i overili pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br.10385/08, istog dana 24.04.2008. ugovor o hipoteci – kreditu. Ovim ugovorom konstatovano je da je zajmodavac – hipotekarni poverilac BB istog dana isplatio zajmoprimcu – hipotekarnom dužniku VV iznos od 8.200.000,00 dinara, što u trenutku zaključenja ovog ugovora predstavlja protivvrednost od 100.000 evra po prodajnom kursu NBJ, za koji se zajmoprimac obavezao da će ga vratiti najkasnije do 24.04.2009. godine. Istim ugovorom je bila predviđena dinamika vraćanja zajma i to da se za svaku isplatu novca sačini posebna priznanica koja predstavlja sastavni deo ugovora. Ovim ugovorom se zajmoprimac VV, saglasila da se na osnovu istog konstituiše založno pravo – hipoteka prvog reda na nepokretnosti čiji je vlasnik i to na stanu br. ... u ul. ..., stan, korisne površine 56 m2, po strukturi dvosoban, upisan u LN br. ... KO ... . Hipotekarni dužnik se istim ugovorom saglasio da hipotekarni poverilac može izvršiti upis predmetne hipoteke u javni registar nepokretnosti bez njegove dalje saglasnosti – clausula intabulandi. Založni dužnik je istog dana potpisala i sudski overila založnu izjavu kojom bezuslovno dozvoljava da se izvrši upis založnog prava – izvršne sudske hipoteke prvog reda u korist BB kao poverioca na navedenoj nepokretnosti, a radi obezbeđenja njegovog novčanog potraživanja iz navedenog ugovora o hipoteci. Pre potpisivanja ovog ugovora i založne izjave, tužena nije vodila pregovore sa tuženim BB oko zaključenja ovog ugovora, niti je po njegovom zaključenju od njega primila ugovoreni iznos novca. Utvrđeno je da je tuženi BB po zaključenju navedenog ugovora predao tužiocu iznos od 40.000 evra, što je tada odgovaralo protivvrednosti od 3.280.000,00 dinara, a da pritom nije sačinjena priznanica. Tužilac mu nije vratio pozajmljeni iznos u ugovorenom roku od godinu dana, zbog čega su ovde tuženi (preko svojih punomoćnika) pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, zaključili sudsko poravnanje u predmetu R br.1557/12 dana 26.06.2012. godine, kojim se konstatuje da predlagač VV, na ime duga - zajma u iznosu od 100.000 evra, priznaje predlagaču BB pravo svojine na navedenom stanu broj ... po strukturi dvosobnom, površine 56 m2 u ul. ... u ..., pa se konstatuje da je na osnovu ovog priznanja BB, stekao pravo svojine na ovoj nepokretnosti. Presudom Višeg suda u Beogradu P br.533/12 od 15.06.2015. godine donetoj u ovoj pravnoj stvari, koja je pravnosnažna u tom delu (a u preostalom delu je bila ukinuta) odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražen poništaj navedenog sudskog poravnanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je pobijani sudski overeni ugovor o hipoteci – kreditu zaključen između tuženih za iznos preko 40.000 evra, u tadašnjoj dinarskoj protivvrednosti od 3.280.000,00 dinara, delimično ništav, obzirom da iznos preko tog pa do 100.000 evra nije bio predmet ugovora o zajmu, već obezbeđenje novčanog potraživanja tuženog BB prema tužiocu kome je po osnovu zaključenog usmenog ugovora o zajmu dao iznos od 40.000 evra (a ne iznos naveden u ugovoru). Sledom toga su pravilnom primenom člana 66. u vezi članova 103. i 109. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), ocenili da je iz tog razloga pobijani ugovor u tom delu ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo kao fiktivan pravni posao, kao ni založna izjava data radi obezbeđenja potraživanja u iznosu većem od stvarno pozajmljenog.

Kako ovaj ugovor o hipoteci u preostalom delu kao simulovani pravni posao ispunjava elemente ugovora o zajmu u smislu člana 557. ZOO za stvarno pozajmljeni iznos od 40.000 evra, to je pravilno zauzeeto stanovište da su u tom delu ugovor o hipoteci zaključen na osnovu članova 2, 7. i 9. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br.115/05) i založna izjava, važeći jer su ispunjeni uslovi za njihovu pravnu valjanost.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog kojima napada primenu materijalnog prava ističući da pobijani ugovor o hipoteci i založna izjava koje je tužena VV zaključila radi obezbeđenja pozajmice koja je data njenom bratu, nisu ništavi u celosti. Ovo iz razloga, što je pobijanom presudom utvrđena samo delimična ništavost pobijanog ugovora i založne izjave, upravo u visini preko stvarno pozajmljenog iznosa.

Tvrdnjom da su nižestepeni sudovi izveli nepouzdan činjenični zaključak o tome da je tužiocu dao iznos od 40.000 evra, a ne onaj naveden u ugovoru, revident ovim revizijskim navodima ustvari osporava činjenično stanje kao pogrešno utvrđeno, ali se iz tog razloga revizija ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić