U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Petar Bogićević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Bošković, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 84/21 od 02.03.2021. godine, u sednici održanoj 15.09.2021.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 84/21 od 02.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 33/20 od 28.10.2020. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji kao supruzi plaća na ime izdržavanja mesečni iznos od 8.000,00 dinara, na način bliže naveden u ovom stavu izreke, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi, a počev od dana podnošenja tužbe 18.02.2020. godine, kao osnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj kao supruzi plaća na ime izdržavanja mesečne iznose od dosuđenih 8.000,00 dinara, do traženih 20.000,00 dinara, za iznos od 12.000,00 dinara, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi, počev od dana podnošenja tužbe 18.02.2020. godine, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 84/21 od 02.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv navedene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 6., 8., 10. i 11. ZPP, na koje se revizijom neosnovano ukazuje. Ukazivanje tužilje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred nižestepenim sudovima nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana ...2002. godine, u kom braku je rođeno dvoje zajedničke dece i to ćerka VV, rođena 2002. godine i mal. sin GG, rođen 2003. godine. Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 55/20 od 05.10.2020. godine, koja nije pravnosnažna, razveden je brak je između ovde parničnih stranaka, maloletno dete stranaka sin GG poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu (ovde tuženom), uređen je model viđanja između majke i maloletnog sina GG, odbijen je tužbeni zahtev tužioca (ovde tuženog) da se obaveže majka (ovde tužilja) da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. sina GG plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka specijaliste medicine rada, na osnovu medicinske dokumentacije i pregleda tužilje utvrđeno je da kod tužilje postoji trajni gubitak opšte radne sposobnosti od 100%, nastao kao posledica bolesti, koje stanje se smatra trajnim, odnosno ne može se očekivati poboljšanje stanja, već samo pogoršanje, sve imajući u vidu prirodu oboljenja, kao i da je od nastanka oboljenja protekao period od šest godina. Između parničnih stranaka nije došlo do faktičkog prekida zajednice, stranke žive u istom domaćinstvu koje ima dve kuće, a koje se vode na ovde tuženog, tuženi je sve troškove potrebne za život jedne porodice snosio do aprila 2020. godine, kada je tužilji prvi put platio dosuđeni iznos po privremenoj meri. Doprinos tuženog tužiljinom izdržavanju nije ni prestajao s obzirom da joj tuženi kupuje lekove i sve ostalo što joj je potrebno. Tužilja mesečno ima troškove za lekove u iznosu od 1.800,00 dinara, kao i troškove prevoza od mesta stanovanja do ..., odnosno ... radi odlazaka na kontrole kod specijaliste odgovarajuće struke u periodu na tri, odnosno šest meseci. Tuženi je mesečno zadužen mesečno sa dva kredita u iznosu od 19.800,00 dinara, od koji jedan ističe krajem sedmog meseca 2021. godine. Tuženi u celosti doprinosi izdržavanju maloletnog sina GG, koji mu je poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilja kao majka nije obavezana da doprinosi izdržavanju mal. deteta, zbog njene utvrđene radne nesposobnosti i isključivo plaća sve tekuće troškove koji su neophodni radi održavanja domaćinstva u kojem stranke žive sa zajedničkom decom. Tuženi na ime starosne penzije mesečno ostvaruje iznos od 48.830,90 dinara, a od isplaćene otpremnine za 42 godine rada u ... i stimulativne naknada za prestanak radnog odnosa, veći deo novca je uložio u sređivanje i opremanje domaćinstva u kome parnične stranke žive sa zajedničkom decom. Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž2 36/20 od 21.04.2020. godine, preinačeno je prvostepeno rešenje i određena je privremena mera kojom je tuženi obavezan da tužilji mesečno na ime izdržavanja isplaćuje iznos od 10.000,00 dinara počev od 01.04.2020. godine, pa ubuduće dok ova privremena mera bude trajala.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su u ovom slučaju ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. i 3. Porodičnog zakona za utvrđivanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, kao supruge, u mesečnom iznosu od 8.000,00 dinara, dok je polazeći od svih okolnosti ovog slučaja u preostalom delu od dosuđenog, a do traženog iznosa tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05), propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. tog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Pravilno je u nižestepenim presudama ocenjeno da tužilja ima pravo na supružničko izdržavanje, u smislu člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, jer je trajno nesposobna za rad i nema dovoljno sredstava za izdržavanje i tuženi, s obzirom na starosnu dob tužilje i narušeno zdravstveno stanje pravilno obavezan da doprinosi njenom izdržavanju. Pravilno je određena obaveza tuženog na izdržavanje tužilje u dosuđenom iznosu i prilikom određivanja visine izdržavanja, uzeti su u obzir potrebe poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja, u smislu člana 160. i 162. Porodičnog zakona. Tužbeni zahtev tužilje u preostalom delu pravilno je odbijen kao neosnovan.

Naime, supružansko izdržavanje se dosuđuje srazmerno mogućnostima dužnika izdržavanja, a pre svega i prema potrebama poverioca izdržavanja, te se u obzir uzimaju i druge okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, kao i godine života, stanje zdravlja, obrazovanja, imovine. U pitanju je kriterijum za određivanje izdržavanja po čl. 160. st. 2. Porodičnog zakona. Kod navedenog, a imajući u vidu da su nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja visine doprinosa za izdržavanje tužilje od strane tuženog cenili sve okolnosti ovog slučaja u smislu navedene odredbe Porodičnog zakona, navodi revizije tužilje kojima se osporava visina dosuđenog iznosa na ime izdržavanja ocenjeni su kao neosnovani. Revizijski navodi kojima se ukazuje na visinu dosuđenog izdržavanja tužilji rešenjem o privremenoj meri od 21.04.2020. godine, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Ostalim navodima revizije se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić