Viši sud u Negotinu je, presudom Gž 309/2024 od 20.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilje i tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Majdanpeku P 6/2023 od 08.10.2024. godine, u stavovima 1 i 2 izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u pogledu odluke o troškovima postupka sadržana u stavu 3 izreke, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužilji na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i na ime straha. Pobijana presuda, kojom je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen, zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tuženi BB, 04.02.2021. godine, u hodniku zgrade gde stranke žive, vređao tužilju, dok je tužena VV, istom prilikom, tužilju odgurnula rukama u predelu leđa, pa je tužilji novčana naknada nematerijalne štete priznata primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi u reviziji ne ukazuju na razloge zbog kojih bi njihova revizija bila izuzetno dozvoljena u smislu odredbe člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku, već ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava. Međutim, za primenu instituta posebne revizije, nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužilja je tužbe protiv tuženih u parnicama koje su spojene radi jednovremenog raspravljanja podnela 30.12.2022. godine, tako što je vrednost predmeta spora u odnosu na tuženog BB 270.000,00 dinara, a u odnosu na tuženu VV 150.000,00 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković