Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 2447/22 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog-protivtužioca delimično usvojio, a delimično odbio, pa je presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P 396/22 od 14.07.2022. godine, u pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva i odbijajućem delu protivtužbenog zahteva, kao i odluka o troškovima postupka preinačena, tako što je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli Iiv 9/19 od 18.01.2019. godine, preko iznosa od 136.169,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.12.2018. godine do isplate, do iznosa od 379.200,00 dinara, sa kamatom i u tom delu je tužbeni zahtev odbijen, a obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 90.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti 100.000,00 dinara, pa je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 133.182,00 dinara, dok je u preostalom pobijanom delu presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.200,00 dinara.

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u preinačujućem delu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se u reviziji revidenta ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 383. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1.); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2.); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3.); ako smatraju da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4.).

Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju, drugostepeni sud to nije učinio, već je izvršio ocenu datih iskaza svedoka i parničnih stranaka u prvostepenom postupku i izveo suprotan zaključak o osnovanosti, odnosno neosnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva u odnosu na zaključak prvostepenog suda, pa je tako nepravilno primenio gore navedene odredbe Zakona o parničnom postupku, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku pred prvostepenim sudom tuženi-protivtužilac je angažovao tužioca-protivtuženog radi izvođenja građevinskih radova, a njihov dogovor je bio da isplata usledi po završetku radova. Tužilac-protivtuženi je tuženom-protivtužiocu saopštio da njegovo potraživanje iznosi 3.160 evra, a tuženi-protivtužilac mu je odgovorio da je potrebno da mu izda račun sa pečatom i potpisom na taj iznos, nakon čega su se, po dogovoru našli 20.08.2018. godine u gradskoj kafani, radi izmirenja duga. Tuženi-protivtužilac nije isplatio tužiocu-protivtuženom traženi iznos potraživanja, već je u gradskoj kafani između njih došlo do tuče i otimanja novca. Među parničnim strankama je nesporno da vrednost dogovorenih i izvršenih poslova od strane tužioca- protivtuženog iznosi 3.160 evra. Veštačenjem od strane sudskih veštaka ortopeda i neuropsihijatra utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac zadobio povrede koje se kvalifikuju kao lake telesne povrede i da je povodom istih trpeo bol i strah, pri čemu je došlo i do umanjenja njegove životne aktivnosti od 5%. Krivična prijava koju je tuženi-protivtužilac podneo protiv tužioca-protivtuženog kod OJT u Subotici je odbačena, a Prekršajni sud u Subotici je oslobodio od odgovornosti tužioca GG i AA, da su 20.08.2018. godine oko 18.00 časova u ... u Ul. ..., vršenjem nasilja narušili javni red i mir, tako što su nakon verbalnog duela sa VV, istom zadali više udaraca rukama i nogama po glavi i telu, usled čega je on pao na tlo i zadobio lake telesne povrede, jer nije dokazano da su okrivljeni učinili prekršaj za koji je protiv njih podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Prvostepeni sud je zaključio da u dokaznom postupku nije utvrđena uzročna veza između radnje tužioca-protivtuženog i nastalih povreda, niti između radnje AA i nastalih povreda. Rešenjem Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli Iiv 9/2019 od 18.01.2019. godine, na osnovu verodostojne isprave, računa br. ...-... od 20.08.2018. godine, obavezan je tuženi—protivtužilac, kao izvršni dužnik, da u roku od 8 dana od dana prijema prepisa rešenja namiri potraživanje izvršnog poverioca (tužioca-protivtuženog), od 379.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2018. godine pa do isplate, kao i troškove izvršnog postupka. Osnovni sud u Subotici je rešenjem Ipv (Iv) 8/19 od 12.02.2019. godine, usvojio prigovor izvršnog dužnika (tuženog- protivtužioca), tako što je stavio van snage rešenje Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli Iiv 9/2019 od 18.01.2019. godine, u delu kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukinuo sve sprovedene radnje, pa će se, posle pravnosnažnosti tog rešenja postupak nastaviti kao po prigovoru protiv platnog naloga.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio u celosti i odlučio da ostaje na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli Iiv 9/19 od 18.01.2019. godine, dok je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu nematerijalne štete, odbio jer je kao nespornu činjenicu utvrdio da vrednost dogovorenih i izvršenih poslova od strane tužioca po nalogu tuženog iznosi 3.160 evra, dok u dokaznom postupku nije utvrđena uzročno-posledična veza između radnje tužioca-protivtuženog i nastalih povreda tuženog-protivtužioca, pošto, s tim u vezi, nije prihvatio iskaz svedoka DD, jer se njegov iskaz pred sudom razlikuje u odnosu na onaj koji je dao kod Prekršajnog suda u Subotici.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je ukinuo rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli Iiv 9/19 od 18.01.2019. godine, preko iznosa od 136.169,00 dinara, sa pripadajućom kamatom i obavezao tužioca-protivtuženog da tuženom-protivtužiocu naknadi nematerijalnu štetu koja je predmet ovog spora, nalazeći da je prvostepeni sud utvrdio da je tuženi tužiocu za naručene i izvedene radove platio 2.000 evra i da je zbog toga izveo pogrešan zaključak o iznosu dugovanja, s obzirom na to da prilikom donošenja odluke ukupan iznos za izvršene radove sadržan u računu nije umanjio za isplaćeni iznos. Dalje je zaključio da iz utvrđenih činjenica u pobijanoj presudi proizlazi da je tužilac sa sinom GG, tuženom naneo telesne povrede po glavi i telu 20.08.2018. godine, zbog kojih je tuženi istog dana zatražio lekarsku pomoć, kako proizlazi iz priložene medicinske dokumentacije koja je cenjena od strane sudskih veštaka medicinske struke, a da činjenica da su tužilac i njegov sin, presudom Prekršajnog suda u Subotici oslobođeni odgovornosti da su 20.08.2018. godine oko 18,00 časova u ... u Ul. ..., vršenjem nasilja narušili javni red i mir, na kojima je prvostepeni sud suštinski zasnovao odbijajuću odluku o zahtevu tuženog za naknadu štete, nije od bitnog uticaja iz razloga što građanski sud nije vezan za tu presudu.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud nije imao mogućnost da izvede drugačiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud u pogledu iznosa potraživanja tužioca – protivtuženog prema tuženom protivtužiocu imajući u vidu da, suprotno razlozima drugostepenog suda, prvostepeni sud nije utvrdio da je tuženi tužiocu za naručene i izvedene radove platio 2.000 evra, već je tuženi –protivtužilac u svom iskazu naveo da je, na ime akontacije tužiocu- protivtuženom predao 2.000 evra, dok je tužilac-protivtuženi, suprotno tome, tvrdio da ''za ono što smo uradili ništa nije plaćeno'' i da je, po njegovoj računici, dug tuženog – protivtužioca 3.160 evra. U pogledu protivtužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete, prvostepeni sud je ocenom dokaza zaključio da nije utvrđena uzročno-posledična veza između radnje tužioca-protivtuženog i nastalih povreda tuženog-protivtužioca, neprihvatajući iskaz svedoka DD (očevidac) zbog razlike u njegovim iskazima datim pred prvostepenim sudom i pred Prekršajnim sudom u Subotici. Drugostepeni sud je, suprotno tome utvrdio drugačije činjenično stanje i to da je tuženi-protivtužilac tužiocu-protivtuženom za naručene i izvedene radove platio 2.000 evra i da je tužilac, sa svojim sinom Zoranom, tuženom naneo telesne povrede po glavi i telu 20.08.2018. godine, zbog kojih je on istog dana zatražio lekarsku pomoć, trpeo fizičke bolove i strah, a umanjena mu je i životna aktivnost. Drugačije činjenično stanje od onog koji je utvrdio prvostepeni sud, drugostepeni sud može da utvrdi samo na osnovu glavne rasprave održane pred drugostepenim sudom, jer kada je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, nema uslova za preinačenje prvostepene presude. Ako drugostepeni sud nađe da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze pojedinih svedoka i iskaze parničnih stranaka, na čijim iskazima je zasnovao utvrđenje o kakvoj bitnoj činjenici, drugostepeni sud je dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka i parničnih stranaka da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio sopstveno uverenje.

Iz navedenih razloga, osnovano se u reviziji tužioca-protivtuženog ukazuje da je preinačujući prvostepenu presudu drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a što je revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je ta povreda postupka bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, i oceni bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koje je ukazano ovim rešenjem, kako bi imao mogućnost da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić