U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Milutin Stanojević, advokat iz …, protiv tuženih BB iz …, koga zastupa punomoćnik Vladimir Radonjić, advokat iz … i VV iz …, koju zastupa punomoćnik Marko Ristić, advokat iz …, sa umešačem na strani tužioca GG iz …, koga zastupa punomoćnik Marko Radojević, advokat iz … i umešačem na strani tužene VV, DD iz …, koga zastupa punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz …, radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tužioca i tužene VV, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8208/16 od 14.06.2017. godine, u sednici veća od 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8208/16 od 14.06.2017. godine u delu stava 1. izreke, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 577/11 od 20.09.2016. godine u stavu I izreke.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu P 577/11 od 20.09.2016. godine u stavovima II, III, IV, V i VIII izreke i presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 8208/16 od 14.06.2017. godine u delu stava 1. izreke, kojim je odbijena kao neosnovana žalba i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 577/11 od 20.09.2016. godine u pomenutim stavovima kao i rešenje o troškovima spora sadržano u stavovima 2. i 3. izreke pomenute presude Apelacionog suda u Beogradu, pa se u navedenom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8208/16 od 14.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 577/11 od 20.09.2016. godine, stavom I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o zajmu novca u iznosu od 74.000 evra koji je zaključen 27.01.2010. godine između tuženog BB i tužene VV, a overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov …/… od 27.01.2010. godine. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o zajmu iznosa od 100.000 evra koji je zaključen 06.04.2009. godine između tuženog BB i tužene VV, a overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov …/… od 07.04.2009. godine. Stavom III izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava založna izjava tužene VV koja je overena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov …/… od 27.01.2010. godine kojom je tužena dozvolila uknjižbu založnog prava u korist tuženog BB na stanu u … u ulici … broj …/… koji se nalazi na … spratu po strukturi četvorosoban površine 125m². Stavom IV izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava založna izjava tužene VV koja je overena pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov …/… od 07.08.2009. godine kojom je tužena dozvolila uknjižbu založnog prava u korist tuženog BB i to na stanu u … u ulici … broj …/… koji se nalazi na … spratu po strukturi četvorosoban površine 125m² kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom V izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ne postoji založno pravo – izvršna vansudska hipoteka u korist tuženog BB na stanu tužioca u … u ulici … broj …/… koja je upisana na osnovu rešenja Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti … broj …-…-…/… i broj …-…-…/… dana 15.07.2010. godine, te da se naloži tuženom BB da izvrši brisanje ovih upisa iz javne evidencije nepokretnosti. Stavom VI izreke, dozvoljen je zahtev za učešće GG kao umešača u ovoj parnici na strani tužioca AA. Stavom VII izreke, odbijeno je učešće DD kao umešača u ovoj parnici na strani tužene VV. Stavom VIII izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB naknadi troškove postupka u iznosu od 791.250,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja, a stavom IX izreke, odbijen je zahtev umešača na strani tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 150.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8208/16 od 14.06.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 577/11 od 20.09.2016. godine u stavovima I, II, III, IV i V izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu VIII izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom BB naknadi troškove postupka u iznosu od 714.375,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka i odbačena je kao neblagovremena žalba umešača GG izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu P 577/11 od 20.09.2016. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude revizije su blagovremeno izjavili: tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i tužena VV po članu 404. ZPP ne navodeći posebno razloge za dozvoljenost izuzetne revizije po toj odredbi zakona.

Tužilac je dostavio odgovore na izjavljene revizije.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija delimično osnovana, dok je revizija tužene VV, nedozvoljena.

U odnosu na tuženu VV, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev na koji način je ona uspela u ovoj parnici. Otuda nema pravni interes da revizijom pobija pravnosnažnu presudu što njenu reviziju čini nedozvoljenom, pa je zbog toga i odbačena stavom trećim izreke presude, a na osnovu člana 410. tačka 4. ZPP.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, a na koju ukazuje revizija (protivurečni razlozi u obrazloženju).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom VV bio u braku od 20.09.1997. godine pa do aprila 2011. godine, kada je brak razveden. Tužilac je bio vlasnik preduzeća ''ĐĐ' DOO …, a tužena VV statutarni zastupnik i direktor tog preduzeća. Tužena VV je sa ''EE'' 18.02.2005. godine zaključila ugovor o kreditu kojim je banka odobrila tuženoj 224.000 evra za kupovinu nekretnine i to četvorosobnog stana površine 125m² u ulici … u … sa rokom otplate od 240 meseci. Između ''EE'' i preduzeća ''ĐĐ'' zaključen je 18.02.2005. godine ugovor o jemstvu broj …/… kojim je to preduzeće kao jemac platac prihvatilo da za dužnika VV iz osnovnog posla po ugovoru o kreditu izmiri sve dospele ugovorene obaveze ukoliko to sam dužnik ne učini u roku dospeća kao solidarni dužnik. Tužena VV je kao zajmoprimac sa tuženim BB kao zajmodavcem zaključila 06.04.2009. godine ugovor o zajmu i isti overen pod Ov …/… od 07.04.2009. godine a kojim zajmoprimac uzima od zajmodavca 71.000 evra a taj ugovor ujedno predstavlja i priznanicu za primljeni iznos novca uz obavezu da se navedena suma vrati najkasnije do 10.06.2009. godine, a ukoliko se dogovoreni rok ne ispoštuje ugovorne strane su se saglasile da se isplati iznos od 100.000 evra. U ugovoru je navedeno da zajmodavac ne traži od zajmoprimca naknadu u vidu kamate ili slično, te da je ugovor bez naknade i prinude osim u slučaju da se ne ispoštuje uslov iz člana 2. koji se tiče kašnjenja u isplati. Između tuženih BB, kao zajmodavca i tužene VV, kao zajmoprimca zaključen je i drugi ugovor o zajmu 27.01.2010. godine i isti overen pod Ov …/… i to na iznos od 74.000 evra uz obavezu vraćanja pozajmice najkasnije do 01.09.2010. godine sa konstatacijom da se ugovorom ne traži od zajmoprimca isplata kamate ili slično, te da je ugovor bez naknade i prinude. Po ugovorima o zajmu tužena VV je izdala dve založne izjave tuženom BB i založnom izjavom Ov …/… od 07.08.2009. godine bezuslovno je dozvolila da se na osnovu izvršne isprave – založne izjave a za obezbeđenje duga iz ugovora o zajmu od 06.04.2009. godine izvrši upis založnog prava – vansudska hipoteka u korist zajmodavca na četvorosobnom stanu u … u ulici … broj … uz konstataciju da je zajmoprimac dužan da novčani iznos primljenog zajma u iznosu od 100.000 evra iz ugovora o zajmu od 06.04.2009. godine u celosti vrati zajmodavcu do 20.12.2009. godine. Drugom založnom izjavom koja je overena pod Ov …/… od 27.01.2010. godine tužena VV je potvrdila da je 07.01.2010. godine zaključila ugovor sa tuženim BB o zajmu te da kao zajmoprimac bezuslovno dozvoljava da se na osnovu založne izjave, a za obezbeđenje duga iz ugovora o zajmu izvrši upis založnog prava – izvršna vansudska hipoteka na gore pomenutom stanu u … površine 125m². Izmenom i dopunom založne izjave od 05.02.2010. godine tužena VV je neopozivo ovlastila tuženog BB kao poverioca da izvrši upis založnog prava na hipotekarnoj nepokretnosti u Centru za katastar nepokretnosti bez bilo kakve dodatne saglasnosti. Tužena VV je u listu nepokretnosti broj … za KO … od 24.01.2011. godine bila upisana sa obimom udela 1/1 na stanu broj … u ulici … broj …, a na ovoj nepokretnosti je u korist BB izvršen upis vansudske hipoteke 15.07.2010. godine na osnovu rešenja o obezbeđenju novčanog potraživanja u iznosu od 74.000 evra po osnovu ugovora o zajmu kao i iznosa od 100.000 evra po osnovu drugog ugovora o zajmu. Na istoj nepokretnosti izvršen je upis vansudske hipoteke i u korist ŽŽ i ''EE'' radi obezbeđenja novčanih potraživanja tih poverilaca. Tužena VV je po ugovoru o kupoprodaji Ov .../… od 10.03.2011. godine kupcu GG, umešaču na strani tužioca, prodala predmetni stan u … za 271.847 evra u dinarskoj protivvrednosti i kupac se na navedenom stanu uknjižio kao vlasnik sa već upisanim hipotekama na stanu u korist hipotekarnih poverilaca koji su napred navedeni sa iznosima potraživanja i to u korist BB 174.000 evra, ŽŽ 50.000 evra i ''EE'' 224.000 evra. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom na osnovu člana 36. Zakona o hipoteci hipotekarni poverilac BB je prodao hipotekarnu nepokretnost ZZ iz … kao kupcu koji se na navedenom stanu u ulici … uknjižio kao vlasnik. Nad preduzećem ''ĐĐ'' je otvoren postupak stečaja 07.04.2011. godine i u tom postupku je po prijavi potraživanja poverioca ''EE'' od 11.05.2011. godine iz ugovora o kreditu priznato potraživanje u iznosu od 27.214.367,84 dinara. U predmetu Višeg suda u Beogradu P 576/11 po tužbi ovde tužioca radi utvrđivanja bračne tekovine doneta je presuda na osnovu priznanja 18.06.2015. godine kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je po osnovu sticanja u braku sa tuženom VV suvlasnik na pomenutom stanu sa ½. Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu je u predmetu K 350/15 u toku krivični postupak protiv tužene VV zbog sumnje da je izvršila krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i dva krivično delo prevare u pokušaju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. i člana 30. KZ u kom postupku, između ostalih, oštećen i tuženi BB.

Tužilac u ovoj parnici tvrdi da je sa tuženom VV bio suvlasnik na ½ stana u ulici … broj … u … po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i da nije dao saglasnost VV da taj stan optereti hipotekom što povlači ništavost hipoteke i kasnijeg upisa iste u javne knjige. Osim toga, ugovore o zajmu koje su zaključili između sebe tuženi BB i VV su zelenaški jer u sebi kriju nezakonito visoku kamatu zbog čega su i oni ništavi, pa tužilac traži da se pomenute ništavosti u parnici utvrde.

Nižestepeni sudovi nalaze da tužilac u postupku nije dokazao da su ugovori o zajmu zelenaški, pa otuda ništavi, kao i da su založne izjave i upis hipoteke na osnovu njih ništave te da nema osnova da se briše upisana hipoteka u korist tuženog BB. Kada se radi o založnim izjavama nižestepeni sudovi smatraju da činjenica da tužilac nije dao saglasnost kao supružnik i titular prava zajedničke imovine na predmetnom stanu za upis hipoteke ne povlači ništavost iste zbog toga što se prema odredbama Porodičnog zakona kod zajedničke svojine supružnika smatra da je upis vlasništva izvršen na oboje supružnika bez obzira što je formalno upis izvršen na samo jednog. Pored toga, tužena VV je u postupku isticala da je sa založnim izjavama tužilac bio upoznat i da je hipoteke zasnovala uz njegovu saglasnost. Konačno mora se imati u vidu i načelo pouzdanja u javne knjige što u konkretnom slučaju znači da se tuženi BB kao zajmodavac mogao pouzdati u podatak o upisu prava na predmetnom stanu u javnim knjigama kao verodostojan.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da tužilac u postupku nije dokazao da je ugovor o zajmu između tuženih na iznos od 74.000 evra koji je zaključen 27.01.2010. godine i overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov …/…, ništav kao zelenaški. Odredbom člana 141. stav 1. ZOO je propisano da je ništav ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću ugovori za sebe ili nekog drugog korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. To znači da je tužilac u postupku bio dužan da dokaže postojanje okolnosti koje ima u vidu navedena zakonska odredba, a što on nije uradio, pa otuda osnovano sudovi nalaze i da je u tom delu njegov tužbeni zahtev neosnovan. Zbog toga je tužiočeva revizija u tom delu odbijena kao neosnovana na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Osnovano tužilac u reviziji navodi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje u preostalom delu, kojim je odlučeno o zahtevu za ništavost drugog ugovora o zajmu na iznos od 100.000 evra kao i o zahtevu za utvrđenje ništavosti založnih izjava i u odnosu na zahtev za utvrđenje nepostojanja hipoteke, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepravilno i nepotpuno utvrđeno.

Predmet ugovora o zajmu od 06.04.2009. godine, koji je overen pod Ov …/… od 07.04.2009. godine bio je iznos od 71.000 evra. U tom ugovoru stoji da se od zajmoprimca ne traži naknada u vidu kamate ili slično, odnosno da je ugovor bez naknade i prinude, ali je istim ugovoreno da ukoliko se navedeni iznos ne vrati do 10.06.2009. godine da je zajmoprimac dužan da zajmodavcu vrati 100.000 evra. Za period nevraćanja pozajmljenog novca od oko dva meseca, zajmoprimac treba da vrati iznos od oko 30.000 evra više od pozajmljenog. Nižestepeni sudovi se nisu bavili pitanjem na ime čega se navedeni iznos duguje zajmodavcu već su se zadovoljili konstatacijom da tužilac nije dokazao da se u tom delu radi o zelenaškom pravnom poslu. Iz samog ugovora nesumnjivo proizlazi napred izneti podatak o obavezi vraćanja većeg iznosa, tužilac je u tužbi isticao da se tu radi o nedozvoljenim kamatama iako je u samom ugovoru navedeno da se o kamati ne radi. Po mišljenju ovog suda za konačan stav da li se u tom delu radi o ništavom pravnom poslu, neophodno je da se utvrdi priroda potraživanja u tom iznosu, a čime se nižestepeni sudovi nisu bavili.

Zakon o hipoteci (''Službeni glasnik RS'' 115/2005... 83/2015) u članu 6. stav 2. je propisao da hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi konstatuju da je presudom na osnovu priznanja koja je doneta posle zasnivanja hipoteke utvrđeno da je tužilac vlasnik na ½ predmetnog stana u odnosu na tuženu VV. Pri tome sudovi nesumnjivo utvrđuju da je predmetni stan stečen u toku trajanja bračne zajednice između tužioca i tužene VV. Sudovi ne izvode nesumnjiv zaključak da li se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj imovini bračnih drugova smatrajući da to u konkretnom slučaju i nije od odlučujućeg značaja za punovažnost upisane hipoteke, a iz razloga koji su ranije navedeni. Međutim, pomenuta imperativna odredba Zakona o hipoteci, u slučaju da se radi o zajedničkoj imovini bračnih drugova se morala primenjivati. Posledica neprimenjivanja navedene zakonske odredbe, odnosno nepostojanja odgovarajuće forme koja proizilazi iz te odredbe zakona, a koja je dalje razrađena u čl. 9. i 10. Zakona o hipoteci povlači ništavost hipoteke. O ovom pitanju se već izjašnjavao, kako Ustavni sud kroz niz svojih odluka (Už 6193/2018 od 19. jula 2018. godine itd), a takođe i ovaj sud kroz presudu Rev 2569/2017 od 06.09.2018. godine i dr, tako da stav koji je napred iznet je rezultat usaglašene sudske prakse po pitanju zasnivanja založnog prava – hipoteke na nepokretnostima koje predstavljaju zajedničku svojinu.

Sve navedeno su razlozi zbog kojih su nižestepene presude morale biti ukinute u preostalom delu stavom drugim izreke ove presude, a na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će razjasniti pravni osnov preostalog iznosa potraživanja iz ugovora o kreditu od 71.000 evra koliko je bilo predmet ugovora do 100.000 evra koliko je utvrđena obaveza vraćanja po proteku roka od oko dva meseca, pa će u zavisnosti od toga odlučiti o punovažnosti tog dela ugovora. Kada se radi o zasnivanju hipoteke odnosno založnoj izjavi i utvrđenju nepostojanja hipoteke neophodno je zauzeti stav o tome da li se u konkretnom slučaju radilo o zajedničkoj imovini bračnih drugova, pa ako se utvrdi ta činjenica, pravilnom primenom pomenutih odredaba Zakona o hipoteci sud će odlučiti i o preostalim potraživanjima i nakon svega toga doneće na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić