Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. U vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, na koju se neosnovano ukazuje u reviziji. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom i na raspravi pred drugostepenim sudom i na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio koje činjenice je uzeo kao dokazane i za svoju odluku dao jasne, precizne i obrazložene razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vreme podnošenja tužbe predmetna parcela broj .., njiva treće klase, potes „ĐĐ“, površine 55a 21m2, upisana je u listu nepokretnosti broj .. k.o. ..., kao svojina tužene. Prethodno se predmetna parcela vodila u zemljišno-knjižnom ulošku broj .. k.o. ... . Na osnovu rešenja od 13.12.1982. godine izvršen je upis u napred navedenom zemljišno-knjižnom ulošku, prava svojine u po 1/2 dela u korist pokojnog oca tužene EE i majke tužene DD, a na osnovu kupoprodajnog ugovora od 08.09.1982. godine. Otac tužene EE preminuo je 1987. godine, a do svoje smrti obrađivao je predmetnu parcelu .. . Nakon njegove smrti na osnovu ostavinskog rešenja od 30.09.1987. godine na suvlasničkom delu pok. EE po osnovu nasleđivanja, rešenjem od 19.11.1987. godine, upisane su majka tužene DD, tužena i njena sestra ŽŽ u po 1/6 dela, a zatim rešenjem od 24.05.1988. godine, na osnovu ugovora o podeli imovine od 24.11.1987. godine, na spornoj parceli upisano je pravo susvojine u po 1/2 dela na ime tužene i njene majke, dok je rešenjem od 04.03.1991. godine na osnovu darovnog ugovora od 14.11.1989. godine uknjiženo pravo vlasništva na 1/2 dela DD na ime tužene. Otac tužene na svom imenu imao je oko 5-6 kj zemlje u momentu smrti. Nakon njegove smrti ovo zemljište je podeljeno na tri jednaka dela između majke tužene, tužene i njene sestre. Nakon smrti supruga, majka tužene je predmetno poljoprivredno zemljište izdavala u zakup. Tužena nema saznanja da li je nakon ostavinskog postupka iza očeve smrti vršena deoba imovine, a nakon što se udala, 1989. godine, majka joj je pokazala koje zemljište je njeno i koje može da obrađuje, i to 1,5 kj zemljišta u potesu „ĐĐ“ koje je tužena i obrađivala, a i danas obrađuje i koje u prirodi predstavlja dve parcele koje nisu susedne, a u odnosu na spornu parcelu .. se nalaze u istoj duži samo ih deli nekoliko parcela. Tužena nema saznanja o katastarskim oznakama ovih parcela. Otac tužilaca ZZ bio je vlasnik parcela broj .. njiva treće klase u potesu „ĐĐ" od 55a 82m2 (koja je susedna u odnosu na spornu parcelu ..) i broj .. njiva treće klase od 56a 00m2 u potesu „ĐĐ", upisanih u list nepokretnosti broj .. k.o. ... . Jedno jutro dobio je na poklon od majke, a da je drugo jutro kupio od svog očuha II. ZZ je preminuo ...2013. godine i nakon njegove smrti vođen je ostavinski postupak pred Osnovnim sudom u Bečeju u kome je rešenjem O. ../13 od 26.03.2014. godine raspravljena njegova zaostavština. Rešenjem o nasleđivanju naknadno pronađene imovine istog suda O. ../15 od 15.06.2015. godine utvrđeno je da zaostavštinu iza pok. ZZ čine i parcele broj .. i .. i iste su predate u nasleđe tužiocima na ravne delove. Otac tužilaca je u potesu „ĐĐ" obrađivao 2kj poljoprivrednog zemljišta i to parcelu broj .. i susednu parcelu.. iako su se prema evidenciji nepokretnosti na ime tužioca vodile parcele .. i .. . Spornu parcelu .. otac tužilaca je obrađivao počev od kraja 1980-ih godina. Predmetno zemljište davao je trećim licima da ga obrađuju, jer nije imao mehanizaciju. Nakon očeve smrti tužioci nisu obrađivali predmetno poljoprivredno zemljište, već je brigu o istom preuzeo tužilac VV kao najstariji, te je isto izdavao u zakup. Nakon očeve smrti tužioci su prodali 1 kj zemljišta koje je bilo na imenu njihovog oca, a želeli su da prodaju i predmetno zemljište komšiji JJ, koji je poznavao njihovog oca i dovozio mu je detelinu sa predmetne njive. Nakon provere dokumentacije tužioci su saznali da se sporna parcela broj .. ne vodi na njihovom imenu već na imenu tužene.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, zaključujući da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine tužilaca putem održaja, jer ne postoji savesnost pravnog prethodnika tužilaca ZZ, propisana odredbom člana 28. stav 4. ZOSPO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano revidenti osporavaju pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina (stav 2.), da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4.), a naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa (stav 5.). Članom 30. stavom 1. istog zakona propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj, dok je stavom 2. istog člana propisano da u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

Navedenim zakonskim odredbama, regulisano je sticanje prava svojine nepokretnosti održajem. Održaj je način originarnog sticanja subjektivnih stvarnih prava na osnovu državine određenog kvaliteta i protekom određenog roka. Za sticanje prava svojine održajem potrebna je zakonita i savesna državina stvari i protek roka od deset godina za nepokretne stvari ili savesna državina stvari i protek roka od 20 godina za nepokretne stvari. Zakon u odredbama člana 72. bliže određuje zakonitu i savesnu državinu pa tako propisuje da je zakonita ona državina koja se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. To je državina koja je stečena na osnovu punovovažnog pravnog posla, što u konkretnom slučaju suprotno navodima revizije nije bilo ispunjeno, jer pravni prethodnik tužilaca nije imao punovažan pravni osnov za sticanje sporne parcele, pismeni overeni ugovor, niti su to tužioci dokazali. Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Zakon određuje da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Držalac mora biti savestan za sve vreme trajanja održaja. Pravilan je zaključak u pobijanoj odluci da pravni prethodnik tužilaca nije bio savestan, zbog čega je neosnovano suprotno ukazivanje u reviziji. Naime pravni prethodnik tužilaca je po osnovu pravnih poslova bio uknjižen na parcelama .. i .., dok su na spornoj parceli bili uknjiženi otac i majka tužene, a kasnije i ona sama, koju činjenicu, koja je postojala i u vreme kada se i sam knjižio na parceli .., je pravni prethodnik tužilaca morao i mogao znati i nije mu mogla ostati nepoznata, te je bio nesavestan i zbog čega nisu ni ispunjeni uslovi propisani članom 30. stav 2. ZOSPO za sticanje svojine tužilaca održajem. Iz navedenih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić