U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Branka Stojanović Šunjka, advokat iz ..., protiv tuženih „Niccolum“ DOO sa sedištem u Novom Sadu i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Zoran Trbuk, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4391/18 od 06.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4391/18 od 06.06.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4391/18 od 06.06.2019. godine usvojena je žalba tužilje, pa je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 218/2016 od 13.02.2018. godine u stavu prvom i drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi „Niccolum“ DOO Novi Sad i BB da tužilji solidarno isplate iznos od 118.000 evra sa kamatom na taj iznos po stopi koju za evro određuje i propisuje Evropska centralna banka počev od 11.05.2009. godine pa do 24.12.2012. godine i po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena počev od 25.12.2012. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i da tužilji solidarno naknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 154.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana, a zahtev tuženih za naknadu troškova postupka je odbijen. Stavom drugim izreke upućen je prvostepeni da ispravi očigledno pogrešno napisan datum 21.02.2018. godine u zaglavlju prvostepene presude umesto pravilnog datuma donošenja presude 13.02.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacini sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20) pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužilje i Privrednog društva „Medica rent“ DOO sa sedištem u Novom Sadu, koga je zastupao direktor BB, ovde drugotuženi, zaključen je pismeni ugovor o zajmu od 10.11.2008. godine, na kome su potpisi ugovarača overeni u Opštinskom sudu u Novom Sadu 11.11.2008. godine pod brojem Ov.1 ../2008. Ovim ugovorom tužilja se obavezala da, kao zajmodavac, preda na zajam navedenom privrednom društvu, kao zajmoprimcu, iznos od 118.000 evra, a zajmoprimac se obavezao da zajmodavcu vrati istu količinu novca bez kamate po isteku šest meseci od dana zaključenja ugovora, odnosno do 10.05.2009. godine. Ugovoreno je i da je zajmoprimac saglasan da se u cilju obezbeđenja na njegovim pokretnim stvarima koje se nalaze u određenoj imenovanoj poliklinici u Novom Sadu zasnuje založno pravo u korist zajmodavca, a u članu 4. ugovora su bliže navedene i označene pokretne stvari na kojima je ugovoreno zasnivanje založnog prava.

Tužilja je svoju obavezu iz ovog ugovora prema zajmoprimcu ispunila predajom ugovorenog novčanog iznosa zajma. Međutim, zajmoprimac pozajmljeni novac nije vratio tužilji u ugovorenom roku, a ni nikada kasnije, a u međuvremenu je prestao da postoji usled stečaja, po rešenju Privrednog suda u Novom Sadu od 28.09.2011. godine, s tim što je stečaj otvoren nakon dobijenog obaveštenja od strane Narodne banke Srbije. Imovina stečajnog dužnika je prešla u svojinu Republike Srbije.

Tuženi BB je bio zakonski statutarni zastupnik prvotuženog, koji je osnovani upisan u registar privrednih društava kod Agencije za privredne registre 29.04.2014. godine. Nakon osnivanja navedenog privrednog društva tuženi BB je dao pismenu izjavu o preuzimanju duga, koju je overio 19.08.2014. godine pred Gradskom upravom za opšte poslove Grada Novog Sada,a kojom je preuzeo obavezu da isplati dug nastao na osnovu ugovora o zajmu između „Medica rent“ DOO i AA od 10.11.2008. godine. U izjavi je navedeno da je BB u ime privrednog društva preuzeo kao pozajmicu 118.000 evra i obavezao se da će isplatiti na ime zajma poveriocu, te da je kao garanciju dao saglasnost da se zasnuje založno pravo nad taksativno nabrojanim pokretnim stvarima. U izjavi je navedeno i da do dana sačinjavanja izjave pozajmica nije vraćena, te da drugotuženi garantuje svojim prihodima, doznakom za inostranstvo, imovinom i udelima u pravnim licima i hartijama od vrednosti, vlasništvom, imovinom i prihodima društva „Niccolum“ DOO Novi Sad, u kojoj je vlasnik i direktor, da će izvršiti obavezu iz ove izjave.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, smatrajući da između stranaka nije zaključen ugovor o preuzimanju duga, u smislu člana 446. Zakona o obligacionim odnosima, a izjava o preuzimanju duga ne može da zameni ugovor, s obzirom da je dužnik iz glavnog posla – ugovora o zajmu prestao da postoji po okončanju stečajnog postupka, brisanjem iz registra privrednih društva, daleko preko izjave drugotuženog o preuzimanju duga. Takođe, prema stanovištu prvostepenog suda navedena izjava ne ispunjava uslove da bi se smatrala izjavom o priznanju duga od strane drugotuženog ili prvotuženog, pa ne može da proizvodi pravno dejstvo kao jednostrana izjava volje, zbog čega tuženi nisu pasivno legitimisni u ovoj parnici.

Drugostepeni sud je preinačio pobijanu presudu i obavezao tužene da tužilji vrate dug smatrajući da iz sadržine navedene izjave proizlaze zaključci o drugačijem činjeničnom i pravnom osnovu tužbenog zahteva. Posebno, drugostepeni sud smatra da su pogrešni i neprihvatljivi zaključci prvostepenog suda da navedena izjava o preuzimanju duga ne ispunjava uslove da bi se smatrala izjavom o priznanju duga od strane drugotuženog, pri čemu su u obrazloženju drugostepene presude navedeni razlozi takvog stava drugostepenog suda. Drugostepeni sud smatra da je drugotuženi prihvatio navedenom izjavom da tužilji vrati novac koji je dala kao zajam, bez obzira što je zajmoprimac označen u ugovoru o zajmu brisan iz registra privrednih društava APR i više ne postoji. Takođe, navedeni su i razlozi zbog kojih drugostepeni sud smatra da je prvotuženi, kao jemac, u smislu pismene izjave, takođe pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a sve razloge za takvu odluku prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Naime, iz sadržine navedene izjave od 19.08.2014. godine jasno proizlazi da je drugotuženi priznao dug privrednog društva, koje je bilo zajmoprimac po ugovoru o zajmu od 10.11.2008. godine, a čiji je direktor bio upravo drugotuženi, te da je preuzeo obavezu da tužilji vrati pozajmicu, što garantuje svim svojim prihodima, imovinom kako je bliže navedeno u izjavi, pa i imovinom i prihodima drugotuženog u kojoj je vlasnik i direktor.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud nije trebalo da zakazuje raspravu u skladu sa članom 383. Zakona o parničnom postupku, jer je prvostepenu presudu preinačio pravilno smatrajući da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda. S obzirom da iz sadržine navedene izjave proizlazi da je drugotuženi priznao dug i preuzeo obavezu da tužilji vrati dug iz pomenutog ugovora o zajmu, te da za vraćanje duga garantuje svim svojim prihodima, pa i prihodima i imovinom prvotuženog, činjenica da li je drugotuženi novac koji mu je tužilja predala u ruke uplatio na račun zajmoprimca ili je zadržao za sebe ne utiče na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi u postupku po reviziji nisu uspeli, zbog čega nemaju pravo na tražene troškove revizijskog postupka, primenom člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić