U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca „Sloga“ a.d. iz Aleksandrovca, čiji je punomoćnik Dragan Bojanić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Aleksandrovac, koju zastupa Oštinsko javno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2461/16 od 17.08.2017. godine, u sednici od 24.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2461/16 od 17.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudska jedinica u Aleksandrovcu P 341/14 od 04.09.2015. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tužena obaveže da mu naknadi štetu u iznosu od 1.462.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.04.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 219.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2461/16, donetom nakon rasprave održane pred drugostepenim sudom dana 17.08.2017. godine, ukinuta je prvostepena presuda. Delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena je obavezana da mu naknadi štetu u iznosu od 1.462.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.09.2015. godine do isplate. Odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 26.04.2012. godine do 04.09.2015. godine, i tužena je obavezana da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 488.420,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 87/18), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom, na koju revizija neosnovano ukazuje. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su dana 26.07.1990. godine zaključile ugovor o razmeni nepokretnosti, kojim je tužena prenela pravo korišćenja tužiocu na poslovnoj prostoriji u Aleksandrovcu, a tužilac je tuženoj preneo magacin u Aleksandrovcu. Ugovor je u celosti realizovan. Tužena se obavezala da tužiocu obezbedi drugi odgovarajući poslovni prostor u slučaju da bude onemogućen da trajno ostvaruje preneto pravo korišćenja na poslovnom prostoru. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Aleksandrovcu od 19.02.2003. godine utvrđeno je da je navedeni ugovor o razmeni ništav. Po pravnosnažnosti presude, tužilac je tuženoj vratio poslovni prostor koji je dobio putem razmene, a magacin koji je tužilac preneo tuženoj po osnovu navedenog ugovora tužena je porušila zbog privođenja zemljišta nameni prema Detaljnom urbanističkom planu. Prema izveštaju APR od 05.11.2004. godine tužilac je aktivno privredno društvo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana na naknadu štete u iznosu od 1.462.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Naime, u ranijoj parnici je pravnosnažno utvrđeno da je ništav ugovor o razmeni nepokretnosti u smislu člana 103. ZOO. Prema članu 104. stav 1. tog zakona, u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. Prema stavu 3. ovog člana, prilikom odlučivanja sud će voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je pravilno primenio citirane zakonske odredbe i ocenio da su prilikom zaključenja ugovora o razmeni nepokretnosti obe stranke bile nesavesne, kao i da tužena nije u mogućnosti da tužiocu vrati magacin koji je bio predmet ugovora iz razloga što ga je porušila, zbog privođenja zemljišta nameni. Zato je tužena pravilno obavezana da tužiocu, koji je izvršio vraćanje poslovnog prostora, vrati protivvrednost predmetnog magacina utvrđenu nalazom i mišljenjem veštaka, sa kamatom od dana presuđenja, u skladu sa čl. 189. stav 1. i 277. ZOO.

Suprotno revizijskim navodima, tužilac jeste aktivno legitimisan u ovoj parnici, jer je iz izveštaja APR utvrđeno da je aktivno privredeno društvo. Revizijom se takođe neosnovano ukazuje da drugostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 104. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, i da je tužilac imao koristi od 12 godina korišćenja predmetnog lokala, jer i sam revident ukazuje da je i tužena imala koristi od zaključenja ništavog ugovora. Osim toga, pravilo da svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti, odnosno naknaditi, odnosi se na dejstvo raskida ugovora u smislu člana 132. ZOO, a ne i na posledice apsolutne ništavosti ugovora.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić