.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4327/2019
31.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz …, protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 434/19 od 01.08.2019. godine, na sednici održanoj 31.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 434/19 od 01.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJU SE odluke o troškovima postupka sadržane u presudi Osnovnog suda u Prokuplju P 1952/18 od 13.12.2018. godine i presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 434/19 od 01.08.2019. godine, tako što se obavezuje tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara, u roku od 8 dana, od dana prijema rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1952/18 od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda izjavljen od strane tužene. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužioca nadležnom Fondu PIO, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od septembra 2013. godine do decembra 2013. godine, na iznose navedene za svaki mesec pojedinačno u izreci presude, po stopama važećim na dan uplate. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu dostavi dokaz o izvršenoj uplati doprinosa kao u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 434/19 od 01.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 434/19 od 01.08.2019. godine tužilac je, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...55/14) zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilac je tužbom od 19.06.2018. godine tražio uplatu pripadajućih doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, tužena obavezana da u korist tužioca uplati doprinose penzijkog i invalidskog osiguranja nadležnom fondu PIO za period od septembra 2013. godine do decembra 2013. godine, po stopi važećoj na dan uplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepene odluke kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stava 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da troškovi ovog postupka tužiocu nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene odluke u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara, koji obuhvata nagradu punomoćniku za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara, za zastupanje na dva održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara, za sastav žalbe i revizije u iznosima od po 12.000,00 dinara, na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12).
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
