Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugosepenim sudom, kao revizijskog razloga iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su brat i sestra, tužilac je od rođenja .... godine i nakon zaključenja braka 1981. godine živeo u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima VV i GG u kući u ..., ul. ... br. 2a, sagrađena na kat.parc. .../... KO ... i upisana u list nepokretnosti br. ... KO ... (sada LN ... KO ...). U postupku izlaganja podataka i utvrđivanja prava na nepokretnostima pred Komisijom za izlaganje podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanja prava na nepokretnostima Opštine Sremski Karlovci, sačinjen je zapisnik br. ... od 13.09.1995. godine u kome je konstatovano da VV i GG poklanjaju, a tužilac prima na poklon nepokretnosti sagrađene na kat.parc. br. .../... KO ... i to: građevinsko zemljište u površini od 02 ara 49 m2 i porodičnu stambenu zgradu u ul. ... br. ..., a konstatovano je i da komisija priznaje pravo vlasništva predmetnih nekretnina tužiocu u celini po osnovu poklona i da se tužilac upisuje da je vlasnik predmetnih nepokretnosti, te da se u korist VV i GG upisuje pravo doživotnog plodouživanja na nekretninama koje su predmet poklona. Zapisnik su potpisali poklonodavaci i poklonoprimac. Istog dana sačinjen je i zapisnik br. ... i na ovom zapisniku konstatovano je da GG poklanja, a tužilac prima na poklon nepokretnosti kat.parc.br. .../... i .../..., kao i da komisija priznaje pravo vlasništva predmetnih nekretnina tužiocu u celini po osnovu poklona i da je navedeno zemljište u vlasništvu tužioca. Zapisnik su potpisali poklonodavac i poklonoprimac.

U obaveštenju br. ..-.../... od 19.11.1997. godine Republičkog geodetskog zavoda, Komisija za izlaganje Opštine Sremski Karlovci konstatovano je da su za nosioce prava vlasništva, odnosno prava korišćenja na kat.parc. .../... određeni VV i GG, svako u po ½ dela, a u obaveštenju br. ....-.../... od 19.11.1997. godine konstatovao je da je za nosioca prava vlasništva na parcelama br. .../... i .../... određena GG, a u obaveštenjima je konstatovano i da se upis prava vlasništva na navedenim nepokretnostima u korist tužioca može izvršiti samo ako Komisija dostavi ugovore o poklonu overene kod nadležnog suda. U spisima nema dokaza da su ova obaveštenja upućena i uručena tužiocu, već samo da su navedena obaveštenja upućena GG i DD, da ih je DD primila 10.12.1997. godine, dok ih GG nije primio jer je preminuo 22.11.1996. godine. Dopuna zapisnika br. ... od 13.09.1995. godine sačinjena je 06.04.1998. godine, a dopuna zapisnika br. ... od 13.09.1995. godine sačinjena je 11.05.1998. godine i u njima je konstatovano da stranka AA nije u ostavljenom roku dostavio komisiji odgovarajuću dokumentaciju na šta je obavezan navedenim obaveštenjima, pa je komisija za vlasnika porodične stambene zgrade i četiri pomoćna objekta u ... br. ... u ... sagrađenih na kat.parc. br. .../... odredila GG i DD u po ½ dela, a za vlasnika kat.parc. br. .../... i .../... odredila je DD u celosti.

Tužilac je 2005. godine saznao da nije vlasnik nekretnina koje je dobio na poklon od svojih roditelja, zbog čega je pokrenuo ostavinski postupak i rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu O .../... od 07.02.2006. godine oglašen je za jedinog naslednika, na osnovu kog rešenja je tužilac upisan kao vlasnik predmetnih nepokretnosti. Tužilac je kupoprodajnim ugovorom od 24.06.2009. godine prodao trećem licu parcele br. .../... i .../.... Tužilac tužbom u ovoj pravnoj stvari traži da se utvrdi da je po osnovu poklona stekao pravo vlasništva na nepokretnostima upisanim u LN ... i ... KO ... (primarni zhtev), da se utvrdi da je po osnovu savesne i zakonite državine stekao pravo vlasništva na predmetnim nekretninama (prvi eventualni zahtev), odnosno da se utvrdi da je po osnovu ulaganja u nekretninu u ..., ul. ... br. ... stekao pravo suvlasništva u ½ idealnog dela, te da ½ idealnog dela predmetne nekretnine predstavlja njegovu posebnu imovinu, kao i da se ½ idealnog dela izdvoji iz zaostavštine iza pok. GG i pok. DD (drugi eventualni zahtev).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključivši da je tužilac pravo svojine stekao poklonom za života svojih roditelja, a ne nasleđivanjem, jer je u momentu smrti roditelja već bio vlasnik predmetnih nekretnina, a da tužena primenom pravila o teretu dokazivanja nije dokazala da za života poklonodavaca nije postojala volja da se učini poklon niti je pružila dokaz da je na strani poklonodavaca došlo do osiromašenja, te da je tužilac prema pokojnim roditeljima pokazao neblagodarnost, pri tom ocenivši da su ugovori o poklonu koji su konstatovani na zapisnicima Komisije od 13.09.1995. godine validni ugovori kojim je tužilac stekao pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima u smislu odredbe člana 20. i 33. ZOSPO, te da ove nepokretnosti nisu mogle biti predmet nasleđivanja u ostavinskom postupku iza pok. GG i DD, jer su za njihovog života postale vlasništvo tužioca, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev da se predmetne nepokretnosti izdvoje iz zaostavštine, pri tom ocenivši i da tužilac kao brat tužene ima pravni interes za vođenje ovog postupka jer od ishoda ovog postupka zavisi obim zaostavštine pok. GG i DD. Kako je usvojio primarni tužbeni zahtev prvostepeni sud je zaključio da prestaje potreba za odlučivanjem o eventualnim tužbenim zahtevima.

Međutim, drugostepeni sud je zaključio da tužilac nema pravni interes za utvrđenje prava svojine na nekretninima po osnovu poklona na kojima je već upisan kao vlasnik u 1/1 dela po osnovu rešenja o nasleđivanju, te da tužilac na osnovu takve presude ne bi mogao da ishoduje upis prava svojine na spornim nekretninama, što je cilj tužbe za utvrđenje prava svojine, bez obzira na utvrđeni osnov vlasništva na spornim nekretninama, jer je to već ishodovao po osnovu rešenja o nasleđivanju, zbog čega je pobijanom odlukom prvostepena presuda preinačena i (primarni) tužbeni zahtev odbijen.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda, imajući u vidu da je pravo tužioca dovedeno u pitanje vođenjem parničnog postupka po tužbi ovde tužene (u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod P 8664/15, u kome je tražila da se utvrdi da joj po osnovu nasleđa pripada ½ dela zaostavštine koja je utvrđena rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu O .../... od 07.02.2006. godine, a koji postupak je trenutno u prekidu do okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari), pa tužilac ima pravni interes da zahteva utvrđenje prava svojine po osnovu poklona u ovoj parnici, bez obzira na činjenicu da je upisan kao vlasnik u javnoj knjizi, jer od ishoda ovog postupka zavisi obim zaostavštine pok. GG i DD. Naime, momentom smrti ostavioca, saglasno članu 212. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostavčeve naslednike, pri čemu rešenje o nasleđivanju, ima deklaratorni, a ne konstitutivan karakter, te je dozvoljeno prema nasledniku u parnici utvrđivati obim i sastav zaostavštine, kao i pravo nasleđivanja. Kako je tužilac u listu nepokretnosti upisan po osnovu rešenja o nasleđivanju, a ne na osnovu spornih ugovora o poklonu, po osnovu kojih tužilac, stiče pravo vlasništva u momentu zaključenja ugovora, pa stoga ove nepokretnosti ne bi mogle biti predmet nasleđivanja u ostavinskom postupku iza pok. GG i DD, to saglasno navedenom ima pravni interes da se u parnici utvrdi njegovo pravo svojine i da se na osnovu takve presude upiše njegovo pravo svojine po osnovu ugovora o poklonu, ako se utvrdi da su navedeni ugovori pravno valjani.

Kako drugostepeni sud ocenivši da tužilac nema pravni interes za utvrđenje prava svojine na nekretninima po osnovu poklona na kojima je već upisan kao vlasnik u 1/1 dela po osnovu rešenja o nasleđivanju, nije cenio navode žalbe tužene koji se odnose upravo na pravnu valjanost ugovora o poklonu. Tek kada bude ocenio osnovanost primarnog tužbenog zahteva i u zavisnosti od toga, onda će odlučiti o osnovanosti eventualnog tužbenog zahteva, s obzirom na odredbu člana 197. stav 2. ZPP. U konkretnom slučaju, radi se o jednom primarnom tužbenom zahtevu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu poklona stekao pravo vlasništva na nepokretnostima upisanim u LN ... i ... KO ... (primarni zhtev) i dva eventualna zahteva i to: da se utvrdi da je po osnovu savesne i zakonite državine stekao pravo vlasništva na predmetnim nekretninama (prvi eventualni zahtev), odnosno da se utvrdi da je po osnovu ulaganja u nekretninu u .., ul. ... br. ... stekao pravo suvlasništva u ½ idealnog dela, da ½ idealnog dela predmetne nekretnine predstavlja njegovu posebnu imovinu, kao i da se ½ idealnog dela izdvoji iz zaostavštine iza pok. GG i pok. DD (drugi eventualni zahtev).

Odredbom člana 2. ZPP, propisano je da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava (stav 1) i da sud ne može da odbije odlučivanje o zahtevu za koji je nadležan (stav 2). Pri tome, sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji je postavljen u postupku (član 3. stav 1. ZPP).

Odbijanjem primarnog tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari, a da pri tom nije odlučio o postavljenim eventualnim tužbenim zahtevima drugostepeni sud je pogrešno primenio navedena opšta pravila parničnog postupka i učinio je apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Iz navedenih razloga, pobijana presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje. Kako je prvostepena presuda u ovoj parnici već jedanput bila ukinuta, a pobijanom drugostepenom presudom je prvostepena presuda preinačena i odbijen primarni tužbeni zahtev, pri čemu nije odlučivano o eventualnim tužbenim zahtevima, drugostepeni sud će saglasno odredbama člana 383. i 384. u vezi člana 387. stav 3. ZPP, zakazati i održati raspravu, a zatim meritorno odlučiti o tužbenom zahtevu, uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima jer zavisio od odluke o glavnoj stvari.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić