Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 12614/15 od 14.04.2016. godine, tako da glasi:

Odbija se tužbeni zahtev tužioca AA iz ... kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu nepokretnosti overen pred Osnovnim sudom u Nišu pod Ov. br. ... od 26.07.2013. godine koji je zaključen između tužene BB iz ... kao poklonodavca i tuženog VV iz ... kao poklonoprimca.

Odbija se eventualni tužbeni zahtev tužioca AA iz ... kojim je tražio da se utvrdi da su tuženi BB i VV oboje iz ... dužni da dozvole da tužilac svoje potraživanje prema tuženoj BB iz ..., po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Nišu P 7158/10 od 01.09.2011. godine i presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 627/13 od 14.05.2013. godine, na ime sticanja bez osnova i naknade štete u iznosu od 199.210,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.02.2011. godine do konačne isplate i na ime parničnih troškova u iznosu od 393.385,00 dinara kao i troškova izvršenja koliko budu iznosili, naplati iz: ½ kuće u ... u ulici ... (sada ...) broj ... površine 24 m2, objekat broj ... na katastarskoj parceli broj ... KO ..., sada katastarska parcela ... upisana u list nepokretnosti ... KO ... sa pravom korišćenja zemljišta/placa na navedenoj parceli površine 1 ar; ½ lokala u ... u ulici ... (sada ...) ... površine 18 m2, objekat broj ... na katastarskoj parceli ... KO ..., sada katastarskoj parceli ... upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ... sa pravom korišćenja zemljišta/placa na navedenoj parceli površine 1 ar; ½ kuće u ulici ... (sada ...) broj ... na katastarskoj parceli ... KO ... površine 60 m2 sa ½ garaže površine 10 m2 i pravom korišćenja zemljišta/placa površine 1,74 ari, sve upisano u list nepokretnosti broj ... KO ...; ½ vikendice površine 12 m2 na katastarskim parcelama ... i ... upisanim u list nepokretnosti broj ... KO ... sa pravom svojine navedene parcele površine 2,30 ari, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Obavezuje se tužilac AA iz ... da tuženima BB i VV oboje iz ... na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 607.779,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca.

Revizija tužioca je dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačke 2. i stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o osnovanosti izjavljene revizije, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 621/13 od 14.05.2013. godine tužena BB je obavezana da isplati tužiocu iznos od 199.210,00 dinara sa zateznom kamatom od 17.02.2011. godine, kao i da mu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 393.385,00 dinara. Ugovorom o poklonu Ov ... od 26.07.2013. godine tužena BB je poklonila tuženom VV nepokretnu imovinu na kojoj ima pravo svojine po osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Nišu P. 2000/96 od 12.03.2001. godine. Tuženi su 25.11.2013. godine zaključili i aneks ugovora o poklonu, overen kod suda pod Ov ..., i izmenili član 1. ugovora o poklonu kojim je određen predmet tog ugovora. Rešenjem o izršenju Osnovnog suda u Nišu I 11895/13 od 23.12.2013. godine, na predlog tužioca kao izvršnog poverioca, određeno je izvršenje radi naplate njegovog novčanog potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 621/13 od 14.05.2013. godine, i to zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika - tužene BB kod banke, odnosno popisom, procenom i prodajom njenih pokretnih stvari. Izvršenje određeno navedenim rešenjem sprovodi se na novčanim sredstvima tužene BB kod banke.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 53. i 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu, koji je tužilac postavio kao prvi (glavni) tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, pobuda tužene BB pri zaključenju tog ugovora bilo je osujećenje naplate tužiočevog novčanog potraživanja, a ne darovanje tuženog VV. Ovakav zaključak prvostepeni sud zasniva na činjenici da je presuda kojom je obavezana da tužiocu isplati njegovo novčano potraživanje postala izvršna 27.06.2013. godine, što znači da je prepis te presude tužena BB primila ranije i da je do tada istekao rok za dobrovoljno izvršenje njene obaveze, kao i na oceni iskaza tužene - neprihvatanju razloga zbog kojih je tuženom VV učinjen poklon nepokretne imovine, u odnosu na koju se tužena BB i dalje ponaša kao vlasnik tako što zaključuje ugovor o zakupu i prima zakupninu. Usvajanjem prvog (glavnog) tužbenog zahteva, prvostepeni sud nije odlučivao o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu.

Isti sud je dopunskom presudom odbio predlog tužioca da se prvostepena presuda dopuni odlukom o zahtevu za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o poklonu Ov ... od 25.11.2013. godine. Po nalaženju tog suda, ne postoje uslovi za dopunu presude jer nije dozvoljeno preinačenje tužbe isticanjem i tog zahteva (u obrazloženju prvostepene presude, kao razlog zbog kojeg nije dozvoljeno preinačenje tužbe, iznet je stav suda da će pravnosnažna odluka o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu ... od 26.07.2013. godine uticati i na aneks tog ugovora, bez potrebe da se o istom vodi neki drugi postupak).

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu. Po nalaženju tog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu članova 53. i 103. Zakona o obligacionim odnosima jer tužilac nije tražio izvršenje na nepokretnostima kojima je tužilja BB raspolagala spornim ugovorom o poklonu, zbog čega kod nje ne postoji nedopuštena pobuda za zaključenje tog ugovora već je njen motiv bio da poklonom svoje nepokretne imovine izrazi zahvalnost tuženom VV sa kojim živi od razvoda braka sa tužiocem i koji se o njoj brine. Drugostepenom presudom je odlučeno i o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu, tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je traženo da se tuženi obavežu da dozvole naplatu njegovog novčanog potraživanja dosuđenog presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 621/13 od 14.05.2013. godine i troškova izvršenja u visini u kojoj budu određeni iz nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu. Po shvatanju drugostepenog suda, ovaj tužiočev zahtev po svojoj sadržini nije zahtev za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, u smislu članova 280-285. Zakona o obligacionim odnosima, već zahtev za opredeljivanje sredstva izvršenja po već utvrđenom novčanom potraživanju, koji je tužilac mogao istaći u izvršnom postupku, kao jedan od načina izvršenja.

Žalba tužioca izjavljena protiv dopunske presude je odbijena sa obrazloženjem da je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima o kojima je morao da odluči, te da iz spisa proizilazi da na ročištu za glavnu raspravu od 11.12.2015. godine nije dozvoljeno preinačenje tužbe. Žalbene navode tužioca o pogrešnoj primeni člana 199. stav 2. i člana 200. stav 3. Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud je smatrao irelevantnim, jer se iz tog razloga moglo pobijati rešenje kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe samo žalbom protiv odluke o glavnoj stvari, koju tužilac u ovom slučaju nije izjavio.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda u delu kojim je zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačena presuda prvostepenog suda tako što je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu od 26.07.2013. godine, sadrži nejasne odredbe o činjenicama bitnim za primenu člana 53. Zakona o obligacionim odnosima. Prema toj zakonskoj odredbi, pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, ali ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao i morao znati, ugovor će biti bez dejstva, s`tim što ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača.

Stav drugostepenog suda o odsustvu nedopuštene pobude kod tužene BB pri zaključenju ugovora o poklonu Ov ... od 26.07.2013. godine zasnovan je na činjenici da tužilac prinudnu naplatu svog novčanog potraživanja nije tražio u odnosu na nepokretnosti kojima je tužena raspolagala ugovorom. Ta činjenica, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, ne može biti relevantna za ocenu nedopuštenosti pobude tužene BB pri zaključenju besteretnog ugovora, jer je sporni ugovor o poklonu zaključen pre nego što je tužilac pokrenuo izvršni postupak tako da predmet izvršenja radi naplate njegovog novčanog potraživanja nisu ni mogle biti nepokretnosti koje su bile predmet tog ugovora. Međutim, u vezi s`tom činjenicom, bitnom za pravilnu primenu člana 53. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, drugostepeni sud je zanemario postojanje novčane obaveze tužene BB utvrđene presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 621/13 od 14.05.2013. godine, koja je postala izvršna 27.06.2013. godine, dakle pre zaključenja osporenog ugovora o poklonu. Zbog toga je taj sud propustio da i tu činjenicu uzme u obzir kada je cenio odsustvo nedopuštene pobude poklonodavca, a na istoj je prvostepeni sud inače zasnovao odluku o usvajanju prvog (glavnog) tužbenog zahteva. Ovaj propust drugostepenog suda dovodi u sumnju njegov zaključak da je motiv ugovora o poklonu bio osećaj zahvalnosti poklonodavca, naveden u iskazu tužene BB dat u svojstvu stranke, koji je prvostepeni sud na drugačiji način cenio imajući u vidu i radnje koje je, po zaključenju ugovora o poklonu, tužena preduzimala prema nepokretnostima navedenim kao predmet tog ugovora.

Drugostepeni sud je, preinačivši prvostepenu presudu kojom je usvojen prvi (glavni) tužbeni zahtev, istovremeno odlučio i o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu. Međutim, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, instanciono viši sud koji odlučuje o žalbi ne može odlučivati o eventualnom tužbenom zahtevu o kojem meritorno nije odlučeno u prvostepenom postupku, i koji zato nije ni bio pobijan žalbom. Zbog toga, u takvoj situaciji, kada preinači presudu prvostepenog suda tako što odbije prvi (glavni) tužbeni zahtev, nadležni drugostepeni sud je dužan da predmet vrati prvostepenom sudu radi odlučivanja o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu.

Osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena presuda, u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena odluka prvostepenog suda o njegovom predlogu za dopunu presude, doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. u vezi člana 199. stav 2. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.

Tužilac je, nakon saznanja da su tuženi zaključili i aneks ugovora o poklonu (dostavljen uz žalbu tuženih izjavljenu protiv prvostepene presude P 9103/13 od 13.02.2015. godine), podneskom od 20.11.2015. godine preinačio tužbu tako što je dodao i zahtev za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o poklonu Ov ... od 25.11.2013. godine. Tuženi su, pre početka ročišta za glavnu raspravu od 11.12.2015. godine, predali podnesak od istog datuma kojim su osporili tužbeni zahtev iz navedenog tužiočevog podneska kao neuredan i neosnovan. Na ročištu za glavnu raspravu, tuženi su potvrdili navode iz podneska od 11.12.2015. godine i protivili se preinačenju tužbe.

Iz izloženog sledi da su se tuženi, podneskom od 11.12.2015. godine, upustili u raspravljanje po tužbi preinačenoj podneskom tužioca od 20.11.2015. godine, a u takvoj situaciji se smatra da postoji njihov pristanak na preinačenje tužbe u smislu člana 199. stav 2. Zakona o parničnom postupku. S`toga, nije prihvatljiv stav drugostepenog suda da je pravilno odbijen predlog tužioca za dopunu presude jer je odlučeno o svim zahtevima o kojima je sud morao da odluči i da su irelevantni navodi tužioca o pogrešnoj primeni člana 199. stav 2. i člana 200. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zato što su isti mogli biti izneti samo u žalbi protiv odluke o glavnoj stvari kojom se pobija i rešenje kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe. Tužiočev zahtev za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o poklonu, postavljen u podnesku od 20.11.2015. godine je postojao jer je, upuštanjem tuženih u raspravljanje o zahtevu tužioca iz tog podneska, nastupila pravna fikcija o njihovom pristanku na preinačenje tužbe. Podnošenjem predloga za dopunu prvostepene presude i odlukom o zahtevu za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o poklonu, tužilac je izrazio neslaganje sa rešenjem kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe, a njegovu pravilnost pobija žalbom protiv odluke prvostepenog suda kojim je njegov predlog za dopunu presude odbijen.

Iz navedenih razloga, pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama stranaka.

U postupku ponovnog odlučivanja o izjavljenim žalbama, drugostepeni sud će oceniti sve bitne žalbene navode kojima stranke pobijaju odluke prvostepenog suda, naročito navode tuženih kojima se, isticanjem tvrdnje da postoji mogućnost naplate tužiočevog potraživanja iz druge imovine tužene BB, odnosno da se izvršenje radi naplate njegovog novčanog potraživanja sprovodi na novčanim sredstvima tužene na računu kod banke (na koji se vrši uplata dela zakupnine po ugovoru o zakupu od 01.11.2013. godine i aneksu tog ugovora od 23.05.2015. godine zaključenih nakon zaključenja osporenog ugovora o poklonu) osporava utvrđeno činjenično stanje bitno za ocenu nedopuštenosti pobude poklonodavca pri zaključenju ugovora o poklonu, odnosno da je isti zaključila kako bi osujetila naplatu novčanog potraživanja koje je tužiocu dosuđeno pravnosnažnom izvršnom sudskom odlukom od 14.05.2013. godine, odnosno žalbene navode tužioca kojima se pravilnost odluke o predlogu za dopunu presude osporava zbog pogrešne primene članova 199. stav 2. i 200. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Ukinuta je i odluka drugostepenog suda o troškovima postupka koja zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić