Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branko Butolen, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5604/18 od 06.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 31.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5604/18 od 06.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11034/17 od 16.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog za prekid postupka. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je obavezan tuženi da im isplati tražene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 47.428,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do konačne isplate, roku od 8 dana od dana prijema pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za isplatu uvećanih advokatskih troškova na ime PDV-a.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 5604/18 od 06.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje o troškovima sadržano u stavu četvrtom i petom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11034/17 od 16.11.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno preko punomoćnika izjavili reviziju ne navodeći zakonske razloge pobijanja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2 tačka 5. ZPP propisano je da je nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Prema članu 28. ZPP, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. Dakle, pravo na reviziju se u smislu odredbe člana 28. ZPP, ocenjuje sa stanovišta glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja u koja spadaju i troškovi postupka.

Budući da se izjavljenom revizijom tužilaca pobija odluka o troškovima postupka koja u konkretnom slučaju ne čini glavni zahtev, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić